Ukinuše ih (deo drugi)/Priča o Dači

Blicevi sevaju, svi srećni i nasmejani, Đelić i Jeremić u ekstazi, prvi nosi medovaču Belgijancima, drugi u bliskom susretu sa mađarskom graničarkom... ukinuše nam vize, putujemo slobodno! Samo Dačić i dalje namrgođen, ozbiljan, dok svi slave, on sa Mađarima potpisuje protokol o readmisiji...

Tokom poslednjih 6 meseci, dok se naširoko i nadugačko pričalo o ukidanju viza, nikada nisam video Dačića sa osmehom kada priča o tome, sa nekim bezrezervnim entuzijazmom. Stalno bre, nešto ozbiljan, objašnjava kako nam treba ovaj sporazum, pa onaj, pa novi pasoši, pa kontrola granica, pa ne znam šta još... sumorno skoro deluje! Međutim, kada bolje čovek razmisli, tako i treba da bude!

Bez obzira na taj svoj ozbiljan, pa možda čak i malo negativan stav kada priča o vizama, Dačić je ispao pravo osveženje na političkoj sceni. Pre njega, u svakoj priči o vizama smo imali čoveka kome bi "optimizam" trebalo da bude srednje ime, Božu Đelića. Jedini problem je što je taj optimizam najčešće bio bez pokrića, a posebno kada se radi o datumima. Zapravo, ja sam kod naših političara uočio jednu pravilnost: naime, kada oni kažu "te-i-te godine/meseca može se očekivati to-i-to", ta rečenica zapravo znači da baš do te godine/meseca navedeno ne možemo očekivati, odnosno, do tada to nešto sigurno neće biti realizovano!

I zato je ovaj Dačić ispao car. Ne volim njegovu stranku, ali jesam realan, i kažem da je on sam ispao car. Nije talasao datumima, nije davao obećanja, već je konstantno namrgođena pričao kako treba još ovoliko zakona da se usvoji, još ovo da se uradi, i da će onda mooožda da nam ukinu vize. Vidi se da nije glup čovek - provalio da posle Đelića, najmanje što narodu treba je lažni optimizam.

Povadi nas Dača

A ko je mogao da pre nekoliko godina da očekuje da će baš Dačić da nam ukine vize??? Dobro, nije to njegova zasluga samo, ali sigurno jeste doprineo velikim delom. A i paradoskalno je malo... Što reče neko na B92 u komentarima: "SPS nam uveo vize, SPS nam ukida vize, a između su ostale godine koje su pojeli skakavci".

Kada su formirali vladu sredinom prošle godine, plašio sam sa da ne stave Dačića tamo gde bi opasno mogao da ugrozi reforme. Recimo, da bude neki ministar privrede, pa da počne da prodaje priču kako ne treba prodavati najveća blaga Srbije poput EPS-a, Telekom-a, i ostalih teško neefikasnih monopolskih preduzeća. Srećom, postade Ivica ministar policija, i tu se odlično snašao. Ovaj tekst daje jako finu analizu Daćića. Pred kraj teksta se indirektno kaže da je Dačić shvatio da nije školovan za ministra policije, pa je mudro moć prepustio ljudima koji jesu u tu oblast upućeni, i koji taj posao znaju da rade. I svaka mu čast za to. Bolje to nego da hirurg vodi Ministarstvo za zaštitu životne sredine...

A i policija je počela da liči na nešto. Ne samo da imaju jako posećen Youtube kanal, nego čak i Tvituju naši policajci, eeej! A sve to nije za reklamu samo, lično sam se uverio... pre 3 nedelje otprilike odem ja na njihov youtube kanal, i napišem jednu provokativnu poruku tipa "kad će više da uhapse bagru korumpiranu sa Medicinskog fakulteta u Nišu". A nedelja baš bila. Odem do teretane, vratim se, kad vidim u inboxu me čeka privatna poruka od MUP-a! Pitaju "da li imam neke informacije koje bi mogle da vode do hapšenja tih ljudi"!!! I sve to u nedelju uveče (dokaz da policija nikad ne spava :) )! Ja u nesvest da padnem! Da mi je neko rekao da će Policija Srbije sa mnom da komunicira preko privatnih poruka na Youtube-u, rekao bih tom nekom da je kompletno lud! Ali eto, dođosmo i do toga! Bravo Ivice!

Sve u svemu, ili je ovaj Ivica toliko dobar manipulator da je javnost ubedio da nešto radi, a ne radi ništa (realno, imao je od koga da nauči tu veštinu), ili stvarno solidno radi svoj posao. Šta god da je istina, ja Ivici želim da sedne na avion, pusti se do Londona i Vašingtona, pokupi mape puta za liberalizaciju i od njih, pa da za koju godinu i u ove dve zemlje proleterske idemo bez viza!

U vreme dokolice...

... gledam serije na internetu. I to mnogo njih. Veliki je bre, to posao. Svake nedelje izađe po jedna nova epizoda od svake od njih, a ako se uzme u obzir da gledam... pa, 5 serija, treba pošteno da se odradi posao, i da se zasuku rukavi... odnosno, otvore četvoro oči!

Hteo bih u ovom postu da skrenem pažnju na nekoliko serija koje gledam, a koje mislim da su baš vredne pažnje, i koje kod nas nisu popularne, jer ih nema na tv-u (osim jedne, koja se od skora prikazuje). Krećemo od

Big bang theory

Ova serija nije baš za svakoga, jer je humor poprilično specifičan, onako štreberski. Radnja se vrti oko četvorice likova koji rade na fakultetu, svi su manje ili više opterećeni naukom, generalni štreberskom kulturom (tipa Star-wars, video igrice...), i svako od njih je poseban na svoj način. Najposebniji, i centralna figura u seriji je definitivno Šeldon, najpametniji, i najuvrnutiji od svih. Šta reći za lika koji ima tačno određeno mesto na kauču gde uvek sedi jer je tamo optimalna vlažnost vazduha, temperatura, itd. koji ne ume da se iskreno nasmeje, i koji dobija tikove kada ne zna odgovor na neko pitanje :) Naravno, priča se ne vrti samo oko njega, već i dosta oko drugih likova, ali ovaj je najluđi. Kao primer njegove uvrnutosti, evo klipa u kome Šeldon isprobava svoj novi algoritam za "sticanje prijatelja":

Takođe, izdvojio bih i neke replike iz serije, koje su prosto urnebesne:

"Sheldon, you are a smart guy...

Sheldon: Smart?!? I'd have to take off 60 IQ points to be a smart quy!"

ili...

Penny: I'm a Sagittarius, which probably tells you way more than you need to know.

Sheldon: Yes, it tells us that you participate in the mass cultural delusion that the Sun's apparent position relevant to arbitrarily defined constellations at the time of your birth somehow affects your personality.

Penny: Participate in the what?

OK, idemo dalje :)

Californication

Koliko znam, ova serija je prvi veći projekat ovog tipa Dejvida Duhovnog, glumca koji se proslavio u seriji Dosije X. Posle uloge Moldera u ovoj seriji, gde je, kao što svi znamo, glumio agenta FBI, prilično zatvorenog lika, bez previše emocija, Duhovni je u seriji Californication rešio da proba nešto saaasvim drugačije, i uskoči u ulogu Henka Mudija, opasnog zavodnika, neodoljivog ženama, a inače pisca koji ima blokadu, i ne može nikako da napiše bilo šta kvalitetno. Tako serija počinje. Ono što je interesantno je da je Duhovni magistrirao englesku književnost na Jejl univerzitetu, tako da deluje da mu je to jako puno pomoglo da se snađe u ulozi pisca; uloga mu jako dobro stoji, doskočice koje pravi su odlične i tačno u duhu jednog otkačenog pisca. Sve u svemu, ko želi da vidim Duhovnija u totalno drugom izdanju od onog u Dosijeu X, definitivno treba da pruži šansu ovoj seriji. Epizode su najčešće kraće od pola sata, nisu naporne za gledanje, a od skora se Californication emituje i na B92. Klip iz serije sledi:

Six feet under

I, najbolje za kraj. "Dva metra pod zemljom" (aluzija na grob) je serija koja je ostavila najjači utisak na mene. Radnja serije se vrti oko američke porodice koja drži sopstveni biznis pogrebih usluga, koje uključuju organizaciju sahrana, prevoz pokojnika, sređivanje pokojnika, itd. Pošto je to porodični posao, cela "firma" je smeštena u porodičnoj kući, tako da porodica Fišer ima hladnjaču za mrtvake u podrumu svoje kuće, a kapelu u prizemlju sa sve prostorijom za izbor kovčega!

Serija mi se izuzetno dopala jer govori o stvarima koje se retko na takav način prikazuju na tv-u. Naime, svaka epizoda počinje smrću, tj. neko umire na neki način, i onda se obično cela epizoda posveti događajima koji se vrte oko sahrane preminulog. Nekad je ta smrt tragična, a nekad i smešna, kao recimo u slučaju lika koji seda u džip ide u rikverc, na nizbrdici ispred svoje garaže, vidi novine na asfaltu, otvara vrata da ih dohvati, ali ispada iz kola, pritom pušta kočnicu, i kola bukvalno prelaze preko njega!

Serija se takođe ne drži nijednog klasičnog šablona američkih serija: ne postoji savršen par koji će na kraju biti zajedno i srećan, svi imaju neke probleme na koje ne postoji tačno rešenje, nema previše srećnih momenata gde su svi zadovoljni i nasmejani. Dijapazon likova koji čine porodicu Fišer je takođe izuzetan. Tu je prvo majka, Rut, koja je u ranim šezdesetim, ali se oseća kompletno izgubljenom, stalno tražeći smisao sebe u svemu, posebno u životu svoje troje dece. Ti je zatim najstariji sin, Nejt, koji je ostavio posao u Sijetlu da bi došao da radi sahrane, i koji u startu upada u poprilično komplikovanu vezu sa jednom devojkom. Njegov mlađi brat, Dejvid, homoseksualac, koji u početku ima velike probleme sa svojim seksualnim identitetom, ali kasnije manje-više sve dolazi na svoje mesto. I, na kraju Kler, najmlađa u kući, tinejdžerka, sklona opijatima, umetnička duša, a pri tom vozi auto koji je porodica nekada koristila za pogrebne usluga, a sada ona koristi za konzumiranje droge, seks, i šta sve ne!

Sve u svemu, serija je dosta teška, ali i jako zanimljiva, jer povlači neka jako ozibljna pitanja o životu. Takođe, teška je jer epizoda traje po 50 minuta u proseku; ja sam skoro izludeo dok sam je odgledao, ali je definitivno vredelo! Inače, serija ima 5 serijala, i prestala je da se snima 2005. godine.

Još samo da dodam da iako je svaka epizoda krcata scenama mrtvih ljudi, duhova i sličnih stvari nema, jer ovo nije horor. Doduše, često ima prizora mrtvaca koji razgovaraju sa glavnim likovima kao da su živi, ali to je uvek uobrazilja samih likova, što daje poseban šmek seriji.

Klip iz serije sledi:

Eto, to je to... nadam se da će bar jedna od ovih serija pomoći nekom tokom ovih ledenih decembarskih dana, jer svi su nešto pehlađeni, boli ih grlo... 3 razloga više da preležite svoje bolesti na miru, i kod kuće! :)

Prijatno gledanje!