Vrežinski bazen

Moram ovaj genij sa vama da podelim... drugar iz društva, poznat kao Ćale, i jedna od njegovih poznatijih pesama... ;)

A ovo je kada sam ga naterao da otpeva u fotoaparat... :D Toliko sam se smejao od njega, da je on počeo da se smeje od mene:

Mesec dana u Engleskoj

Prošlo je tačno mesec dana od kako sam u Redingu. I, kako mi se čini, da li sam zadovoljan?

Jesam. Nema dileme, zadovoljan sam. Za ovo vreme, navikao sam se u potpunosti na novo okruženje, nove ljude, drugačiji život. I sviđa mi se. Činjenica je da je život ovde znatno manje stresan. Nema nerviranja, ili ga ima jako malo. Ceo sistem ovde (o kom god sistemu pričali - fakultetskom, prevoznom, ili nekom trećem) odlično funkcioniše, i samim tim imaš jednu veeeeeliku muku manje. Kažu, sitnice čine čoveka srećnim. I jeste tako. Ali, može se reći i da sitnice idu čoveku na živce i stvaraju opštu nervozu. I, kad vidim recimo, kako su ovde ljudi kulturni na svakom koraku, žele da pomognu, kako ovde nema nedoumice da li će biti grejanja u učionicama (kao recimo na Elfaku), kada vidim policajce koji dolaze na fakultet da dele edukativni materijal, taksistu koji ti kaže da će te zove na mobilni kada dođe ne mesto koje si tražio, ili prelepe travnjaka bez đubreta, kako da budem nezadovoljan? Pa, naravno da ću da uživam!

Imali smo neki sastanak sa predstavnicima Fakulteta za Sistemsko inženjerstvo (što je deo Univerziteta Reding, a pod čijim okriljem je program koji mi pohađamo). Okupismo se nas nekoliko sa profesorima. Pa nas pitaju: jel imate nekih zamerki, jel imate neke probleme, jel vam fali nešto. Mi kažemo: "ne sviđa nam se to i to"... profesori odmah olovke u ruke, i pišu u beležnice... "videćemo šta možemo da učinimo po tom pitanju"... dalje, pitaju oni nas: "šta mislite o tome-i-tome, nama se sviđa to kao ideja, ali nas interesuje vaše mišljenje..." Pa kad će nama šef katedre na Elfaku da dođe da nas pita tako nešto!?!? NIKAD! E, zato mi je lepo ovde! Jer se studenti poštuju!

S druge strane, da, nedostaju mi ljudi u Nišu. Ipak nije isto družiti se sa ljudima iz celog sveta, i onih sa kojima si odrastao. Ne kažem da su ovi prvi loši, jednostavno se u skoro svakom razgovoru oseća neki vidi kulturološke i(li) jezičke barijere. Ali dobro, generalno govoreći, ne mogu da se žalim. Drugari su ok. Ali, nikad kao oni iz Niša...

Nedostaje mi i Niš. Nedostaje mi Čair, nedostaje mi da prošetam ulicom Nikole Kopernika, Narodnih heroja... ali, za to imam rešenje: čim osetim nostalgiju, setim se kako Čair nema skoro nijednu kantu za smeće, kako u Nikole Kopernika parkiraju kola pa travnjacima kako stignu, i kako ispred famoznog "Fora" bara parkiraju po trotoaru kao da je parking, i nostalgija kao rukom odnešena! Budem srećan što sam ovde!

Setim se onda, Feedback-a, i svih žurki na kojima sam bio tamo, i koliko mi je bilo dobro. Vidim obaveštenje o novim žurkama. Krivo mi što ne mogu biti tamo. Ali, setim se onda ooogromnog oblaka dima cigareta i ostalih vrsta opijata, od kojih se gušim i suze mi oči, setim se kakva nesnosna vrućina može da bude dole, i lakše mi, jer je ovde pušenje po klubovima zabranjeno, a temperatura je uvek u prihvatljivim okvirima. I ovo ne važi samo za Feedback, već i za Salun, to mnogo više.

Dalje, da sam ostao u Nišu, finansijski bih zavisio od porodice i bio njoj na teretu. Ovako imam stipendiju, svoj novac, i mogu da ga trošim kako god želim. Pošto sam ovde otvorio račun za primanje stipendije, dobio sam i platnu karticu, kojom mogu da plaćam i na internetu, i po običnim prodavnicama. Možda je za većinu normalna stvar, ali kartica za mene je potpuna novost, pošto takav vid plaćanja nikada nisam koristio u Srbiji. Sada se lepo ulogujem na sajt svog mobilnog operatera, pa uplatim kredit. Ulogujem se na Skajp, pa doplatim tu kredit. Odem na engleski Amazon, pa kupim šta mi treba, i sve mi stigne na kućnu adresu. A kad ću tako moći u Srbiji? Pa, za nekoliko godina možda... dobro, mislim da je Telenor skoro uveo doplatu kredita preko neta (ja koristim Telekom), Skajp kredit mogu da uplatim iz Srbije, ali za Amazon znam da bi išlo malo teže... ispravite me ako grešim...

Pobedina u Redingu, ulaz Kalču
(kod njih se zove Oracle)

Studiranje ovde je isto drugačije. Lakše je, i smislu da ima manje posla. Nije ovaj posao toliko mali da je zanemarljiv, ima ga, treba da se radi, ali ipak ga ima manje, dovoljno manje da mogu svakog dana za sebe da izdvojim sat i po recimo, da odem u teretanu i opustim se maksimalno. Ili da svakog vikenda odem na neki jednodnevni izlet. Doduše, rokovi za slanje domaćih tek dolaze, tako da još nije počelo maksimalno zalaganje. Ipak, mislim da ni tada neće biti onoliko stresno i naporno, koliko to može biti na Elfaku.

I tako, iznervirah se pišući ovaj post... sledeći put ću pisati o nečemu što me manje pogađa, recimo o sličnostima i razlikama između predmeta Operativni sistemi ovde i tamo...

Da rezimiram: nedostaje mi dom, radujem se što se decembra vraćam bar na kratko, ali sam siguran da će mi Reding mnogo nedostajati... do ponovnog viđenja, puno pozdrava iz Redinga!

Malo o JAT-u

Razmišljao sam da pišem na ovu temu već neko vreme, ali nikako da počnem. Pošto sam na predavanjima, i slušam nešto što sam čuo još pre nekoliko godina, iskoristiću ovo vreme da iskritikujem malo i požalim se...

Kakve veze ima JAT sa mnom? Pa ima, jer sam u poslednjih godinu dana počeo povremeno da putujem avionom. Išao sam do Beča tako, sada do Londona, pa ću opet kasnije nazad avionom, pa posle isto tako do Španije... i svaki put, za svako putovanje, mora se izmrcvarim do Beograda autobusom, pa onda od autobuske do Surčina drugim autobusom, i na kraju konačno mogu da sednem u avion. Zašto mora ovo da radim, ako imamo aerodrom u Nišu?

Konkurencija? Ne, hvala...

Niški aerodrom nažalost skoro i ne funkcioniše. Do skora se moglo leteti do Istanbula, a sada se može samo da Ciriha, i to dva puta nedeljno. Zamislite aerodrom koji ima samo dva leta nedeljno! I eventualno još neki kada se skupi magla na Aerodromu Nikola Tesla! Da li onad ima smisla uopšte da jedan takav aerodrom funkcioniše? Pa naravno da ne, neisplativo je! A šta mislite, zašto se iz Niša leti samo do Ciriha? Možda zato što nema interesovanja za druge letove? Naravno da ne! Da elaboriram...

Za situaciju u kojoj se trenutno nalazi niški aerodrom kriv je JAT. JAT drži monopol na letove. Znači, ako hoćete da letite iz Srbije negde, to možete učiniti samo JAT-ovim avionima. OK, postoje još nekoliko prevoznika, British Airways, Lufthansa, koji lete takođe iz bg-a, ali lista je prilično kratka. Jednostavno, ljudi iz JAT-a znaju da bi ih konkurencija progutala, i jedino rešenje da opstanu je da drže monopol!

Ovako je bolje...

Ok, ali zašto JAT ne bi mogao da leti iz Niša, pitate se? Pa po svemu sudeći, ne isplati im se. Što je i logično, sa njihovim cenama. OK, a zašto onda JAT ne dozvoli drugim kompanijama da lete iz Niša, ako žele, pitate se? Eeee, pa onda bi izgubili svoj monopol! I zamislite situaciju: dođe neka low-cost kompanija u Niš, ponudi jeftinije letove od JAT-a, i putnici pohitaju u Niš da uštede, a JAT bankrotira! E, zato JAT ne daje low-cost kompanijama da lete iz Niša, ali mu se, s druge strane, ne isplati da sam organizuje letove iz našeg grada! Ko je na gubitku? Pa, mi, naravno!

Rešenje problema je, naravno, privatizacija JAT-a, koja je trebalo da se odradi mnogo ranije, ali je tender raspisan tek krajem jula ove godine. Cena - za 51% akcija, 51 miliona evra. Ruski Aeroflot, koji je kao bio najviše zainteresovan za kupovinu, je odustao nakon što je čuo za cenu, uz komentar tipa da "im ne pada na pamet da kupuju kompaniju koja je još gubitaš". Pošto niko nije otkupio tendersku dokumentaciju do predviđenog roka (ako neko hoće da učestvuje na tenderu, mora da naruči ova dokumenta), rok je pomeren, ali se ni posle novog roka niko nije javio. Niko neće da kupi JAT! I, na kraju, Vlada je odložila prodaju JAT-a... inače, da je JAT ipak bio prodat, mogli smo da se nadamo da monopol bude ukinut za godinu-dve, i da onda svako može da leti odakle god hoće. Ovako, monopol će potrajati...

Pa naravno da im treba dobra reklama...

U igri je, međutim, još jedan bitan faktor, a to je ugovor o Otvorenom nebu. Pokušavao sam da nađem malo više o tome na netu, ali ipak nisam uspeo dovoljno da se informišem. Koliko sam shvatio (mada nisam 100% siguran), poenta je u tome da potpisivanjem ovog ugovora, koji će JAT pre ili kasnije morati da prihvati, zabranjuje se monopol kao sredstvo za borbu sa konkurencijom. E sad, ugovor je valjda naša Vlada potpisala, ali čeka se na ratifikaciju u parlamentu, što, pogađate, neće uskoro da se desi... ;)

Ono što je najgore je da za manje pare (jeftinije od JAT) možete da dobijete bolje! Do Londona sam iz Beograda leteo British Airways-om, koji je jeftiniji od JAT-a 20-30 evra, ali zato nudi pet puta bolja sedišta, prave engleske sendviče (obične ili za vegetarijance) umesto JAT-ovih kifli, kao i stalni pregled puta. Ovo poslednje je napravljeno tako da na svaka 2-3 reda sedišta ide po jedan monitor koji prikazuje sve bitne informacije: još koliko do kraja leta, preostali put, geografsku mapu i trenutni položaj aviona, itd... možda i nije nešto bitno, ali ipak poboljšava ugođaj!

Takođe, niko ne priča previše o poslovanju JAT-a, ali stalno se šuška da je pred bankrotom. Ako pogledate dnevnu štampu, onda ćete samo čitati o tome kako je "JAT ove godine ostvario toliko-i-toliko veći broj preveženih putnika". Ne sporim da je to istina, ali takođe nije sporno da JAT, bez obzira na te razultate, i dalje posluje negativno, odnosno konstantno ostvaruje gubitak! Ali, to im ne smeta da isplaćuju najveće plate u Srbiji, zajedno sa duvancima, naravno...

Elem, ako vas više interesuje ova problematika, pročitajte intervju sa direktorom niškog aerodroma. Ovde možete naći i interesantnu diskusiju na istu temu.

I za kraj, jedan kuriozitet (za nas samo doduše): drugarica sa kursa za neki dan leti iz Londona za Madrid. Put od Redinga do Londona vozom (60 km) će da je košta više nego do Madrida avionom: povratna karta u prvom slučaju će da je košta 32 funte, a let do Madrida i nazad... 20 funti, ili oko 2100 dinara!!! Eto, to su low-cost kompanije...

Edit: evo još jednog članka na istu temu, mada su komentari još interesantniji - drago mi je da ljudi prepoznaju problem...

UPDATE 16. II 2009.: Još jedan interesantan post na ovu temu...
UPDATE 1. VIII 2013: Posle nepunih 5 godina od pisanja ovog posta, JAT, ili bolje reći Air Serbia, konačno na putu oporavka

Ko se vatrom igra...

Taman sam lepo noćas legao oko 1, lepo se uspav(k)ao... a onda me je oko 5 do 3 ujutru po ušima ošinula sirena za požar. Ako niste primetili, svaka soba ima po jednu ovakvu sirenu, tako da je nemoguće da je ne čujete, a dodao bih još, i skoro nemoguće da ne izađete iz sobe, koliko taj snažan pištav zvuk iritira...

I ništa, obično su ovakve uzbune, na početku semestra, lažne - ili neko namerno opali alarm, ili neko kuva, pa dim stigne do detektora... ali, u svakom slučaju, mora se napolje! I tako, cele dve zgrade Bridges Hall-a su izašle napolje, u 3 ujutru. U međuvremenu dolaze 2-3 džipa univerzitetskog obezbeđenja, a posle manje od 5 minuta, eto ih i vatrogasci... ugasiše alarm. Priđe nam jedan, kaže: "Po svemu sudeći, ovo je bio lažni alarm, neko ga je uključio na tom-i-tom spratu. Da li iko zna nešto o tome?" Niko se ne javlja. "OK, trebaće nam jedno pola sata da ponovo podesimo alarm za normalan rad. Do tada ćete morati da ostanete napolje". I tako, od 02:55 do 3:35 smo mi lepo stajali ispred polu-uspavani, ili polu-budni, kako god. Onda smo se konačno vratili sobama našim u pokušaju da ukrademo bar nešto sna što je u noći ostalo...

I za kraj, filmić koji smo gledali na Fire Safety predavanju - da vidite kako su nas poplašili (filmić inače snimljen u kampusu)!





P.S. Zaboravih da dodam da nam je već oko 4 ujutru stigao sledeći mejl:
"Firstly, I'd like to congratulate you on leaving hall promptly and managing to find the two fire assembly points in good time. The fire alarm was caused by the activation of a manual call point (break glass) in the stairwell on the first floor between G and H blocks of main hall. Security and the Fire Brigade arrived promptly and the adjacent corridors were checked for fire but none was found. The duty engineer was then called to replace the break glass and reset the system.
No-one has come forward and I would ask that any information relating to this incident be passed to me as soon as possible. I would like to close this incident and provide appropriate feedback tot he University and fire brigade.
Dr Alastair Culham"

Još neka dešavanja

Stevčo, dođi ovamo da priupitam ja tebe nešto... dođi, dođi... nemoj da vrdaš, nego dolazi! Da te pitam ja tebe: što si b'e toliko pohlepan, a? Što udaraš po uši za ono đubre od Viste, a? U oči me gledaj!!! Pa još koliko ćemo b'e, čoveče, da trpimo taj početnički amaterizam u svakom novom Windows-u, a??? Cmizdriš??? Aj, marš u ćoše... i sutra da vidim sors Windows-a na Rapidshare-u, jel jasno?!?

Ipak će navedeni monodijalog ostati u domenu moje mašte, iako sam možda ima prilike da nešto slično kažem direkt Stevči u lice... :) Enivej, bio sam pre skoro dve nedelje u Londonu, i eto, tek sada pišem o tome. Iskoristio sam priliku da odem na tzv. Microsoft Student Day, i čujem i vidim uživo Stiva Balmera.

Do Londona smo imali besplatan prevoz od našeg kampusa, i stigli smo tamo u 9 vajlda, ne sećam se više... Naravno, Balmer nije odmah nastupio, već tek oko dva. Pre njega su bila neka interesantna predavanja o start-up-ovima, programiranju video igrica u Microsoft-u... A Stiv... pa Stiv k'o Stiv - izuzetno harizmatičan, energičan, ubedljiv, interesantan, sa omiljenom uzrečicom - "Bla bla bla"... :D Mada, mora da priznam, ništa revolucionarno nije rekao... suština cele priče se može svesti u jednu rečenicu: "radite ono što volite". Posle njega smo imali priliku da čujemo nešto više o novom komadu hardvera - Microsoft Surface. Interesantna stvarčica, nema šta... najbolji deo za mene je bio kada nam je lik pokazao kako stočić može da se programira u najobičnijem Visual Studiu... :D Inače, stočić trenutno košta 15 000 dolara.

Stigao sam malo i da se promajem po Londonu. Ok, ne malo, od 4 do 10 uveče. I nisam stigao previše da vidim, sem Parlamenta i Big Bena, kao i trga Trafalgar. Ono što me je, međutim, izuzetno iznenadilo je gomila zgrada u komunističkom stilu! Ne baš komunističkom, ali dosta liče: po petnaestak spratova, sive, bez ornamenata, ma kao da ih iz Rusije doneli! To nisam očekivao... Video sam i gomilu ljudi koji džogiraju glavnim ulicama sa sve rančevima na leđima. Nisam imao pojma čemu ti rančevi, dok mi drug nije objasnio da se verovatno vraćaju s posla, pa koriste to vreme za trčanje... ludilo... Zaboravio sam da dodam da sam se u Londonu sreo sa Maksom, drugom iz tima iz Beča, kada smo pobedili na BCC-u. On studira u Londonu, i živi u nekom domu na 5 minuta hoda od Trafalgara!

Juče sam bio do dvorca Vindzor. To je inače bio kao neki studentski izlet, put, tako nešto, jednodnevni. Onaj dvorac je ludilo! Ogroooman je, a unutra samo i jedino raskoš! Ogroman broj umetničkih dela, sve sija na sve strane, ma baš, baš bogato... jedna soba isključivo ukrašena oružjem. Na sve strane samo sablje, puške, pištolji... celi zidovi ispunjeni pištoljima... i naravno, slikanje je zabranjeno... ;)

Sa Gugla: prostorija sa oružjemJoš jedna sa Gugla...I još jedna...

Ko je išao u Vindzor, a nije
se ovako slikao, da se utepa! :D

Pošto pišem ovaj post s' brda s' dola, da nastavim u tom stilu. Nisam pisao ništa o predavanjima. Ovde imamo ukupno 4 predmeta, koje možete videti ovde. Za razliku od našeg faksa, ovde se svaki predmet sluša po jednu nedelju. Znači, 4 predmeta, 4 nedelje! Ostalo vreme ne radimo ništa! Dobro, nije baš ništa - nemamo predavanja, ali imaćemo po nešto da učimo sigurno...

Jedan predmet smo već prešli, a to je Transferable skills. Tu smo slušali o tome kako napisati CV, šta je e-portfolio, kako pisati seminarske, kako pravilno citirati... veći deo je bio dosadan, ali je bilo i interesantnih stvari...

Ovako se uči u našoj školici...

Ove nedelje smo počeli sa Operativnim sistema. Od 9 do 1 poslepodne imamo predavanja, a od 2 do 5 imamo lab vežbe, na kojima radimo to što smo slušali tog jutra. Već danas sam ostao sat vremena duže na lab vežbama, da bih završio sav posao. Ipak, ako uporedim obim predavanja iz OS-a sa našim istoimenim predmetom, nema dileme da se na Elfaku znatno detaljnije sve pokriva...

Danas je trebalo da i da se raspitam za dobijanje uverenja da sam student za neke potrebe u Nišu. Na Elfaku bih na šalteru zatražio dokument, i dobio ga narednog dana, što je ok. Ovde drugačije ispade: pitao sam profesora da mi kaže kome da se obratim, on je pozvao drugog profeseora, rekao mu šta mi treba, dao mu moje ime, i rekao da mi odem u jednu zgradu za sat-dva. Odoh tamo kasnije, i čim sam ušao u kancelariju, na prvom stolu koji sam ugleda, čekao me je spreman dokument... super... efikasnost na delu...

Imam još interesantnih stvari da pišem, nego uvek ih se setim kada mi računar nije pri ruci... ali stići će valjda jednog dana do bloga...

Reding po tezama

Kao što sam pisao o Alpbahu po tezama, sada ću pisati o Redingu po tezama... ;)

• Zaštita od požara: Englezi su opterećeni požarima! Previše! Možda to ima veze sa ovim, nemam pojma...Sve u domu je napravljeno tako da se izbegne požar, odnosno, ako se ipak nešto zapali, da se što lakše i sigurnije izađe. Na primer, svaka, ali svaka vrata imaju gore onaj mehanizam za zatvaranje (kao kod nas u prodavnicama na primer), što inače sprečava širenje vatre u slučaju požara. Dalje, na svakim vratima sa obe strane stoji nalepnica "Fire door keep shut". Na vratima soba, sa zadnje strane, stoji uputstvo šta raditi u slučaju požara. Svaka prostorija ima detektor za dim.

Vrata moje sobe iznutra (četvorostruka zaštita od požara-
- detektor, plava nalepnica, uputstvo za bežanje i zatvarač vrata :) )

• Kuhinja ima detektor, ali koji reaguje na toplotu (zbog kuvanja, pošto bi svaka priprema hrane uključila onaj na dim). Postoje posebni izlazi iz domova specijalno za slučaj požara, kod kojih ne postoji klasična brava, već se samo gurne poluga, i vrata se otvaraju. Dalje, svaki student je morao da prisustvuje takozvanom "fire talk"-u, predavanju od 45 minuta, gde predstavnik vatrogasaca priča o tome šta i kako raditi u slučaju požara, kao i o preventivi. Po njegovim rečima, preventiva podrazumeva da isključimo apsolutno sve uređaje u sobi kada iz nje izlazimo, i to isključimo iz zida bukvalno. Takođe, zbog toga postoje i prekidači za utičnice, poput onih za svetla. Pritisneš prekidač, i isključio si utičnicu.

U hodniku zeleni znak za bežaniju:)

• Ako dođe do požara, postoji čak i posebno mesto ispred zgrada, koje se zove "assembly point", gde ljudi treba da se skupe. U kuhinjama postoje specijalna ćebad za požare koji se tu mogu javiti. Inače, dešavale su se lažne uzbune, i to često noću. Tada, nema druge nego da svi lepo izađu napolje. U sred noći! Posle odslušanog fire talk-a, mora da se polaže test na internetu o zaštiti o požara. Ako ne položiš iz dva pokušaja, ne možeš da budeš u domu!

• Novac: Na svakoj novčanici sa jedne strane je slika Kraljice. Novčanica od 20 funti postoji u dve varijante inače. Ono što mene naaajviše nervira su novčići. Na novčiću od jedne funte je slika Kraljice, ali je zato "one pound" tako sitno ispisano, da mora da se stvarno napregneš da vidiš koliki je iznos novčića. Sa manjim vrednostima (50, 10 penija) situacija je još gora! Nigde bre da lepo krupno piše vrednost, nego samo piše rečima, i to baaaaš sitno...
• Devojke: ne mogu da kažem da sam baš previše video, ali ono što jesam mi se ne sviđa... ne bih sada da ulazim u detalje baš, ali jednostavno mi Engleskinje "ne leže" (ništa perverzno). Ipak, drago mi je što nisu uniformisane kao kod nas, odnosno nisu pod peglana-kosa-šiške-do-nosa fazon...

Samo gurneš vrata i napolje si...

• Momci: e, momci su već druga priča... :D šalim se, ali mnogo mi se dopalo što skoro svaki ima neki interesantnu frizuricu. To je obično poludugačka kosa, kod nekih šatirana, i obaaavezno neki fazon - ili šiške u stranu, ili onako nesređeno kao, ili čupavo... mnogo mi se sviđa! Mislim, i ja bih hteo takvu frizuru! I za razliku od naših, uopšte ne furaju mačo fazon - mnogo su opušteniji, više se smeju, i naravno, igraju na žurkama... ne oblače crne kožne jakne i bele majice :) inače, ima i onih sa normalnim, kratkim frizurama, ali ove iz prve grupe ćete svuda moći da vidite.
• Preksinoć sam izašao da se promajem malo, sa ciljem da napravim pun krug oko kampusa. Za to mi je trebalo 55 minuta hoda normalnom brzinom.

Ama vrata mora da se zatvaraju!

• Bejah na žurci prošlog petka. Žurkica bila fina, ljudi opušteni, svi igraju, sve u svemu, lepo... manje lepo je bilo to što sam platio 5 funti (ok0 500 dinara) za ulaz i po 3.20 (320 dinara) za pivo, a uzeo sam dva... e sad, najinteresantnije... njih četvoro, dva momka i dve devojke, stoje i zajedno igraju... u jednom trenutku se svi zajedno zagrle, i tako igraju... u drugom momentu se podele u parove i počnu da se ljube... a u trećem momentu se zamene, i nastave da se ljube... ludilo...
• Taksije koje viđate po Londonu na tv-u, a kojih ima i u Redingu, iako izgledaju starinski, to u stvari nisu. Samo je dizajn tako odrađen da liče na automobile od pre 30-40 godina, a u stvari su sigurno stari ne više od desetak godina.
  
• Ako pogledate mapu kampusa, videćete da se jezero jednim delom oslanja na put koji prolazi pored (gore desno). Tu postoji jedna kapija kroz koju je moguće izaći ili ući u kampus. Na zemlji stoji plastificiran papir A4 formata na kome piše "Molim vas zatvarajte vrata kako labudovi (iz jezera) ne bi pobegli"... :)
  
• Razmišljao sam se za koji sport da se prijavim, da li za odbojku, ili da jednostavno idem u teretanu, i na kraju se odlučio za drugu varijantu. U okviru kampusa postoji nešto što se zove SportsPark, sa teretanom, nekoliko sala za sve i svašta, itd. Tu se svaki dan organizuju različiti programi, poput joge, pilatesa, itd... inače, danas sam za moju teretanu platio 67,5 funti, i to za tri meseca. Pre nego što počnem da treniram, moram da odem na tzv. induction class gde mi instruktor objašnjava kako da koristim mašine, koje su stvaaarno haj tek... šta reći kada svaka traka za trčanje ima tv ekran sa desetinom kanala... ostala oprema isto kao da je izašla iz nekog naučnofantastičnog filma. Induction čas mi je zakazan za nedelju dana.
• Ako naručite taksi da dođe da vas, može da se desi da vam taksista obeća da će da vas nazove na mobilni kada stigne na mesto gde treba da vas pokupi.
  
• Ako idete kod doktora, nije čudno da vas za nekoliko dana taj isti doktor nazove na mobilni i prepriča detalje oko vaših rezultata.
• SMS sa 064 na 064: Drug mi pre 4 dana poslao sms na moju 064 karticu. Od tada mi svakog dana stiže po 7-8 tih istih poruka. Danas sam ih (za sada) dobio 5...
  
• Ovde vlada kapitalizam, i konkurencija je oštra, uvek i svuda. Svi se bore da uvek budu korak ispred, i to na svaki mogući način. Da li možete zamisliti da neka radnja koja popravlja bicikle ima internet sajt, plus da nudi mogućnost da je nazovete preko Skajpa??? E pa, to ovde postoji.
• Hrana: ne mislim na to čime se Englezi hrane, nego kako sam se ja ovde snašao. Pa, odlično sam se snašao! Pošto imam sopstveni budžet, mogu da kupujem šta god želim, a sada želim da se hranim koliko-toliko zdravo. E pa, Engleska je za to raj! Na skoro svakom prehrambenom proizvodu, postoji jasno vidljiva mini tabela u kojoj su prikazani najbitniji podaci poput broja kalorija, masti, zasićenih masti, ugljenih hidrata, sa sve procentima koji predstavljaju koji je to deo vaših dnevnih potreba. Pa još ako je neki parametar visok (npr. nivo masti), onda je obeleženo crvenom bojom... ma milina! U supermarketima inače imate svega i svačega - opet, rezultat nemilosrdne borbe na tržištu i, što bi neki rekli, "trulog" kapitalizma. Tako možete naći sojino mleko sa ukusom jabuke! Ili sojino mleko sa manjim procentom masti! Ili možete kupiti i najobičnije mleko... Znam da mnogi kod nas ismevaju tzv. jela iz mikrotalasne, ali ovde je to dosta raspsrostranjeno, jeftino, ali i ukusno! Kupiš lazanje za jednu osobu za funtu i nešto, staviš u mikrotalasnu 10 minuta, i ručak spreman! Takođe, sa zadnje strane uvek imaš uputstvo za pripremu, što je meni jako korisno! Isto važi i za supe u čašama. Naravno, imaju i supe u kesama... ;)

Ova tuna ima malo više zasićenih masti i soli...

Ni kuvar ti ne treba... samo okreneš i uputstvo je tu... ;)
(u svoju odbranu: iako mi se sve ovo jako sviđa,
ipak planiram da naučim da kuvam :P )

Dosta sam pisao za sada, pa nastavljam dalje u sledećem postu... logično... :)
Ako želite još da čitate o čudnim Britancima, izvolite ovde!