уторак, 24. март 2009.

Zejtinlik na desetogodišnjicu


Dva i po meseca sam ovde, a tek sam danas stigao da odem do Zejtinlika. Nije da nisam imao prilike i ranije, ali eto, tako nekako ispade... mada, i dobro je ispalo, s obzirom na to da je danas davan parastos žrtvama NATO bombardovanja. 

Kod ulaza

Još od prošlog leta čitam "Vreme smrti" od Ćosića. Trenutno sam na trećoj knjizi, koja opisuje period posle veličanstvene pobede u Kolubarskoj bici. Pobeda je stvarno bila velika, sve poznate novine iz zemalja širom Evrope su pisale o "velikoj pobedi malog, ali ponosnog i ratobornog srpskog naroda". U knjizi postoji gomila citata iz novinskih članaka... sve u superlativima! Nažalost, sprski narod je pobedu platio velikim brojem poginulih i ranjenih ljudi, što je dodatno zakomplikovano epidemijom tifusa.

Na kapiji

Već sam pisao da čitanje ratnih romana može u određenoj meri približiti tu ratnu atmosferu i pružiti čitaocu drugačiji doživljaj rata od onog koji se dobija čitanjem školskih knjiga iz istorije. Vreme smrti ima isti efekat, bar na mene.

Neznani tuđinče...

I tako, sa tim nekim utiscima iz knjige dođoh na Zejtinlik, i mogu reći da mi nije bilo sve jedno. Mislim se: 8 000 duša palih za slobodu ne samo samo Srbije, nego i Evrope...  a za šta? Da bi nas Evropa 1999. bombardovala? Ta, velika, slavna, prefinjena Evropa, sa bogatom kulturnom i istorijskom baštinom? Da li je moguće da su dozvolili sebi da se spuste na toliko niske grane, da se sa nekim obračunavaju ne rečima, nego oružjem??? Pa da još insistiraju na tome da to "nije bila agresija, nego intervencija"??? I kako su oni to uopšte "intervenisali"? Tako što su rasuli gomilu kasetnih bombi po Nišu, nadajući se da će tako ubiti... koga? Miloševića??? Najgore od svega je što i dalje insistiraju na tome da su uradili pravu stvar... ipak, mislim da mali korak napred jeste napravljen time što je mister američki ambasador u Beogradu odao poštu poginulima... reče da mu je žao zbog svih civilnih žrtava... kada bi se bar NATO javno izvinio, pa ajde, ali to bi značilo da priznaju grešku! 

Ulaz u kriptu

Odlutah od teme... pa krivo mi bilo, i to zbog dve stvari - prva ovo što sam već naveo što se tiče bombardovanja, a druga, što čitajući "Vreme smrti", vidim da i danas imamo isti problem. Naime, u romanu se mogu naći komentari vojnika tipa "Kada će ova Evropa konačno početi da nas ceni, kada će da shvati da nismo mi neki varvari sa Balkana, već ljudi, kao i svi ostali, i da vredimo i da zaslužujemo neko poštovanje?" I, eto, isto pitanje maltene i danas stoji... 

Previše detalja na malom 
prostoru (za moj ukus)

Opet odlutah... u svakom slučaju, video sam kriptu, prošetao unutra, video kako sve izgleda... nije baš najbolje održavana, zahteva krečenje, ali generalno je ok. Ono što mi je zasmetalo je što centralni deo kripte deluje kao buvlja pijaca - puna je svakojakih vojnih znački, kapa, slika, zastava... Sve te predmete su darovali posetioci Zejtinlika. Sve je to lepo, ali tim predmetima nije mesto u kripti, nego u nekom zasebnom prostoru, koga izgleda ovde nema. Ovako izgleda načičkano, prenatrpano - nedostojno jednog svetog mesta palih srpskih boraca. Najgore od svega po mom mišljenju je što je među tim predmetima mesto našla i majica sa likovima dva srpska heroja iz skorašnjih ratova... 

Ima i Nišlija

Parastos žrtvama 
NATO bombardovanja

Parastosu je prisustvovao i naš konzul, koji je zakasnio, ali se bez obzira ne to ugurao u prve redove, direkt pored popa. I, pošto je sigurno puno zauzet čovek, zvonio mu telefon, i to čak nekoliko puta, pošto izgleda ne može sebi da priušti da ga isključi... 

Kripta još jednom

Da li je njima
mesto ovde?

I eto tako - gorko-kiseli ukus posle svega... toliko stradanja i patnje, da bismo stiglo do ovde gde smo sada... ipak, optimista sam: verujem se da će nam budućnost doneti bolje ljude, bolje vreme, i samim tim bolju Srbiju... na nama je da na tome radimo.

Ko kaže da je Srbija pred bankrotom?
(ovim se dovezao čika konzul)

Toliko za sada! Sledeće javljanje - iz majke Srbije! :)

уторак, 17. март 2009.

Solun po tezama


Dođe i Solun i Grke malo da provučem kroz teze... na svaka 3-4 posta, što mu dođe oko mesec dana, nakupi mi se toliko interesantnih sitnica koje bih hteo da spomenem; imao sam do skora problem što se tih sitnica setim povremeno, ne zapišem, i onda zaboravim... naravno, rešio sam da budem pametan, a ne budala, pa da sve pišem (kao što kaže naša poslovica) ;) 

OK, krećemo:

- Kao i uvek, počinjem sa saobraćajem. Primio sam kritike da sam počeo suviše  da "davim" pričama o automobilima; dobronameran savet sam prihvatio, uzdržavao se dugo, ali evo, moram još nešto da dodam! Posle ovoga neću više, obećavam! 

Znači, recimo da pešak prelazi ulicu na zeleno (za pešaka). Auto se uključuje u tu ulicu, na osnovu uslovnog zelenog koje ima, jer mora prvo propusti pešaka. Ali to je samo u knjigama za učenje vožnje, bar u Grčkoj. Ovde, za ovakvu situaciju postoje 3 potencijalna rešenja:
a) Pešak vidi da auto dolazi i potrči da bi se sklonio s puta da bi auto prošao
b) Pešak ide normalnom brzinom, auto nastavi istom brzinom, napravi pun luk da zaobiđe pešaka, pri tome prelazeći na traku u suprotnom smeru
c) Pešak staje na sred ulice da propusti auto

Zaustavljanje automobila da bi pešak prošao nije pokriveno nijednim rešenjem.

Ipak, mora da pohvalim dva (zamislite, cela dva) pozitivna primera za ova dva i po meseca, a to je kada su mi dva vozača stala i propustila da pređem ulicu. U oba slučaja radilo se o ženama :)


Svi su tu, sem dve
redovne spavalice! :)

- Pre neki dan se vraćam sa trčanja i vidim grupicu ljudi, petoro-šestoro njih. Provalim da su svi slepi, ili bar slabog vida! Prvi nosi štap i dodiruje asfalt ispred sebe, dok ostali idu iza njega i svi se međusobno drže. Svaka im čast! Pa meni što vidim ponekad treba nekad 3-4 sekunde da razmislim kako da zaobiđem automobile pored trototara koje vidim, a ne smem da pomislim kako je njima! Povremeno su automobili tako parkirani, da ni između njih ne može da se prođe

Ipak, interesantno u vezi sa parkiranjem jeste da su trotoari skoro svuda pošteđeni. Svi automobili su parkirani na ulici, pored trotoara. Nažalost, to ne znači da je pešacima mnogo lakše.

- Kad sam već kod trotoara, u Evropskoj Uniji (odnosno u Grčkoj ;) ) imate i pacove po ulicama! Idem uveče na trčanje, i vidim jednog kako talasa između automobila! Eto, i to je EU! ;) U Nišu nikad nisam video pacova na ulici!
- Kad sam već kod pacova, aj' da spomenem i pse lutalice. Da, i toga ima ovde! Posebno na keju! U vezi sa tim, često, baaaš često na ulici možete videti i pseći izmet, i to onako baš na samom asfaltu, ne u uglu, ne sa strane, nego onako po sredini! Ja sam do sada bio te sreće da nisam ugazio u prethodno spomenuti sadržaj...

- Bio sam do tvrđave, koja se nalazi na brdu u Solunu, što mu dođe kod nas kao recimo Apelovac, ili Kalač brdo. I dole, iz podnožja, tvrđava izgleda zaista impozantno, posebno uveče, sa osvetljenjem... gore kada sam došao, shvatio sam da je Niška tvrđava u poređenju sa ovom barem pet puta lepša! Ova ovde je nesređena, niti ima neke pešačke trake, niti je nešto obeleženo, ničeg skoro nema! Na jednom mestu gomila šuta... jedina razlika je što iza tih zidina postoji maltene celo jedno naselje sa kućama i ulicama... ipak, nisam bio oduševljen, štaviše, bio sam razočaran. Jedino je pogled sa vrha na more vredeo. 


Sa tvrđave


... i još jednom... 
(dobro, ovo malo ovde je uređeno)

- Pijace - u Srbiji postoje posebna mesta predviđena za to, sa tu i tamo nekim divljim lokacijama. E, u Solunu ponedeljkom prepodne je pijačni dan i zbog toga, cela jedna ulica se zatvori, postave se lepo tezgice, otvore kola, i prodaje sve i svašta! I to ne samo hrana, voće i povrće, već i odeća i obuća, i stvari za domaćinstvo... znači, sive ekonomije ima i EU ;) Posle ovakvog jednog događaja, možete zamisliti kako ulica izgleda... Ipak, mora da priznam da su službe za čišćenje efikasne, i da je već u toku dana ulica čista kao da se ništa nije ni desilo.


Improvizovana pijaca

- Neki moji prijatelji bili na "Orthodox Celts"-e u Nišu prošlog vikenda, na Pravnom. Mogu da zamislim kako je bilo - apsolutno zagušljivo, i od toplote, i od dima. Iako je logično očekivati da je ovde situacija ista, imajući u vidu da Grci puše i više nego nas, ipak je drugačije - svi kafići koje sam posetio imaju odličnu ventilaciju, i dim se retko kad previše oseća. A nije ni toplo! Sve više i više mislim da je ovo zavera niških vlasnika kafića, koji za cilj imaju da se mi više oznojimo, da bismo više kupovali pića! :)

- Grci mnooogo vole da protestuju, posebno mladi. Konstantno nisu zadovoljni, uvek im nešto ne valja. Recimo, skoro su protestovali jer su tražili bolje obroke u menzi i besplatno školovanje. Koliko ja znam, školovanje već jeste besplatno, ali oni traže valjda i besplatne knjige! Ja se mislim: "Braćo Grci, jel ste vi u kapitalizmu ili socijalizmu???" 

Cela ova priča o socijalno odgovornoj državi poprilično je aktuelna ovde čini mi se, imajući u vidu da ovde postoji aktivna Komunistička stranka! :)


Plakati komunističke
partije (valjda)

- U Grčkoj, policiji je zabranjeno da ulazi na univerzitete, odnosno, smeju da uđu samo na poziv dekana! Možda je to razlog zašto fakultet u nekim svojim delovima totalno išaran grafitima. 

- I za kraj, poređenje između Grka i Engleza, neko moje, lično! Videh ovaj prizor juče u hodniku gde su kancelarije profesora:


Prizor

I zamislih se, šta bi mi odgovorili prosečan Englez i Grk kada bih ih pitao "Šta bi se desilo da se dogodi požar?"

Odgovor Engleza: "Ovo je izuzetno ozbiljna pretnja za bezbednost svih ljudi u ovom hodniku. Apsolutno je 
nedopustivo koristiti protivpožarni aparat za držanje vrata otvorenim! U slučaju požara, došlo bi do više problema. Prvo, ljudima bi trebalo više vremena da nađu aparat, jer on nije na svom uobičajenom mestu. Drugo, aparat na prolazu će blokirati prolaz i usporiti evakuaciju ljudi, a posebno invalida. Treće, i možda najgore, otvorena vrata omogućavaju brže širenje požara! Katastrofa!"

Odgovor Grka: "Ali neće doći do požara!"

OK, ovo je bila samo moja imaginacija, ali mislim da bi način razmišljanja manje više bio isti. :D

I tako... ostalo mi je još 9 dana do kraja ovog semestra... a možda i više, zbog problema sa vizama, o čemu ću možda pisati u narednom postu... sada se vraćam na prepoznavanje govora u svom projektu za predmet Interakcija čovek-računar... bagovi neće da odu sami od sebe ;)

среда, 11. март 2009.

Taverna na Balkanu i konzulat u Solunu


Ostalo je još dve i po nedelje do kraja semestra u Solunu... počinje da postaje jako nezgodno, kao i uvek pred ispitni rok: različiti rokovi za projekte se bliže, ispiti počinju na kraju naredne nedelje, vremena naravno (kao i uvek) nikada dovoljno... biće čupavo... 

Ipak, i dalje nije toliko kritično da ne možemo bar jedno veče da odemo do grada. Prošle subote je desetak nas iz grupe išlo u grčku kafanu, odnosno tavernu, kako ih ovde zovu. Povod je bio rođendan koleginice Kerol. Ona je inače sa Tajvana (ili Kine, kako god), njeno izvorno ime naravno nije Kerol, već nešto mnogo komplikovanije za izgovor... sećam se da sam se smejao kada su se Ameri mučili da izgovore prezime Predragu Stojakoviću, ali evo mene sada u sličnoj situaciji... 

Deluje poznato?

Što volim da slikaaaam... 

Proslava rođendana se u inostranstvu radi po inostranim (možda bolje reći zapadnoevropskim) pravilima: pozoveš goste, pa neka oni sami plaćaju šta pojedu. Postavlja se pitanje: ako već mora da plaćam to što pojedem, da li to znači da treba i poklon još da kupim??? 

Rehan (moj cimer) i ja smo se odlučili da kupimo poklon. Pa ionako nije naš novac - sve naše cehove plaćaju poreski obveznici Evropske Unije, pa mi onda čak i slađe da potrošim taj novac... :P  inače, to je mnogo fino u vezi sa ovim studijama: izađeš u grad recimo, i potrošiš 15-20€ - puno, zar ne? Počne čak i savest da te grize, znajući da tvoji roditelji crnče za tih 20 evrića, da bi ih ti potrošio tek tako u jednoj noći samo radi sopstvenog sevdaha/hedonizma. E pa, kod mene taj osećaj krivice ne postoji! :) Ma milina, bre! :D

Enivej, lepo nam beše te večeri... zezali smo se, smejali, fino sve u svemu... Za mene je inače ovo bila jako fina prilika da vidim koliko se jedna prosečna grčka taverna i okoliš razlikuju od srpske kafane. I mogu reći da ako umesto grčke muzike ubacite srpsku, i isto to uradite sa hranom, razlike apsolutno nema! Ista atmosfera, ista koncepcija, isto što je moguće više stolica i stolova da bi se što više gostiju ugostilo, sve isto... jedina razlika čini mi se (pored hrane i muzike), jeste što Grci ne igraju kolo! :D


(Najobičniji) butik

I ovde vlasnici ugostiteljskih objekata prave iste gluposti kao i mi. U samom centru Soluna nalazi se jedna starija ulica, sa starijim kućama, skoro ista kao kod nas Kazandžijsko sokače u Nišu. Ta ulica je poznata po tome što je ispunjena tavernama. I kao što su kod nas u parku Sveti Sava napravili gomilu plastenika da bi primili što više ljudi, tako i ovde isto rade sa tavernama. Samo, ovde je čak i gore. Ide ulica, sa obe strane po taverna, i obe proširene plastenicima. I najsmešnije od svega, plastenici sežu do samog asfalta ulice! Znači tačno se vidi kako unutra ljudi sede, od glave do pete! Kao providan zid! Kod nas barem u donjem delu stave neki metal, ovde samo plastična zavesa! Kao bre da su u izlogu! :D I još jednom pitanje: šta ovi Grci rade u Evropskoj Uniji??? Ili da parafraziram: ako mogu oni, što ne bismo mogli i mi??? Inače, reče mi drugar da kada je nekom Grku rekao "Nije mi jasno kako ste vi ušli u EU", ovaj mu je odgovorio "Nije ni nama"...

Spominjao sam već da ovde ima stranaca, samo što ih nema toliko kao recimo u Engleskoj. U UK recimo, kada sam išao od Redinga do Londona, mogao sam da čujemo po 3-4 različita jezika u isto vreme. I niko se ne obazire, nikom nije čudno - navikli Englezi da budu okruženi strancima. Ovde međutim nije tako- ljudima je ovde to još uvek novina, i to se vidi. Primećujem kako neki načule uši kada primete da ne pričam Grčki, ili prekinu svoj razgovor da bi čuli mene... dobar deo njih ne reaguje, znači navikao se, ali ima dosta onih kojima je to novo. Sve ovo sam potvrdio kada je u taverni jedna devojka prišla mom kolegi Nemeki da se slika sa njim, izgleda samo zato što je tamne puti (iz Nigerije).

Pre 3-4 nedelje idosmo do španskog konzulata. Rekoše nam, mora da idemo tamo da se potpišemo na aplikaciju za špansku vizu. Samo zbog toga! I bukvalno je tako bilo - stanem ispred službenice, potpišem se na papir koji sam doneo, i to je to. Ništa ne predajem, ništa ne uzimam, samo se potpišem... kao bre da smo mafijaška a ne studentska grupa...

Ono što mi je neverovatno upalo u oči je sam španski konzulat. Ako ste videli one mini dragstore u Srbiji ispred kojih se ortaci iz kraja skupljaju da piju pivo, onda znate kako konzulat izgleda! I izgleda da su Španci iznajmili samo polovinu tog prostora - u drugoj polovini, koja nije ograđena ili bilo šta, nalazi se gomila polica sa nekakvim bocama - da li za gas, da li za neke hemikalije, nemam pojma, ali to taaaako smešno deluje da je to neverovatno. I dok naš konzulat (da, imamo i mi konzulat u Solunu) izgleda svetski (velika bela vila, sređena, ispred policajac), ovaj je stvarno da se Španci pokriju s uši, što ja volim da kažem... S druge strane, možda i ima smisla sve to - šta će pa Špancima nekakav specijalan konzulat u Solunu? Nije da imaju ko zna kakve veze sa Grcima, pa da im treba nešto posebno... takođe, sigurno postoje institucije i mehanizmi unutar same EU pomoću kojih oni mogu da završe sav posao umesto da to rade preko svojih diplomatski misija. A onda, sa treće strane, zapitam se koliko košta održavanje ove naše vile u Solunu sa ko zna koliko činovnika u istoj? Nije to mala para, a jel treba nama to stvarno u tom obliku i toj formi? Ovo je samo pitanje, ne prejudiciram odgovor, samo razmišljam... imajući u vidu SEKU, mogli bi ovi naši da razmisle da smanje broj radnih mesta tamo gde nisu potrebna... 28 000 duša, nije to malo... 


Španski konzulat u Solunu
(da, samo ta vrata, i izlog)

I tako... dosta je bilo blogovanja, vreme je da se vratim projektu za predmet Interakcija čovek-računar... kad smo već kod toga:




недеља, 01. март 2009.

Vizno-putne zavrzlame


Prvo bih hteo javno da se zahvalim grupi Prodigy što su nam podarili još jedan veliki hit:


E, sad mogu da pišem... :)

Pored bankarskih zavrzlama, o kojima sam već pisao, većina studenata sa ovog kursa ima i vizno-putne zavrzlame... 

Moj problem - treba nekako oko 15. aprila da stignem u Madrid na početak trećeg semestra, ali JAT ne leti za Madrid! Pošto gospoda JAT-ovci ne daju low-cost kompanijama da lete (o čemu sam već pisao), ne ostaje mi ništa drugo nego da uzmem dva leta - recimo do Frankfurta, pa onda odatle do Madrida... e sad, problem je što takav let košta jedno 350-400 evra, i to samo u jednom smeru, što je bolesno mnogo... 

U Solunu

Drugo rešenje je da totalno zaobiđem Surčin, i lepo za male pare letim iz Sofije. Iz Bugarske (naravno) lete low-cost kompanije, tako da nije problem da se nađe ono što vam treba. Ako se ne varam, najjeftinije do Madrida što sam video je bilo oko 40 evra, u šta doduše nije uključen prtljag (za koji mora da se nešto doplati). U svakom slučaju, uzeo sam lepo kartu kod EasyJet-a za 15. april uveče, što me je izašlo 115 evra. Problem je jedino što polećem uveče, a u Sofiju planiram da stignem autobusom oko 10 ujutru, tako da ću imati ceo dan na raspolaganju za... ne znam šta... srećom, i koleginica iz Makedonije leti istim avionom, tako da neću biti sam.

Kao i uvek, postoji problem sa prtljagom. EasyJet dozvoljava 20 kg prtljaga. Ako se dobro sećam, doplata za više kilograma je mnooogo skupa (tipa za 5 kg viška po 70-80 evra). Moguće je doplatiti i za dodatne torbe, ali to nije isto što i dodatni kilogrami - mogu da uzmem recimo, još 4 torbe, ali to ne znači da imam i 4x20 kg više - imaću i dalje samo 20 kg, koje mogu da rasporedim u ove dodatne torbe! :) Ludo, zar ne?  

U taverni sa profesorima

U Madrid ću stići oko 11 i nešto uveče, i odatle treba da stignem do Leganesa, gde se naš univerzitet nalazi, što je predgrađe Madrida. Postoji metro linija do Leganesa, ali nisam siguran da toliko kasno radi... a još ću biti prvi put u gradu, tako da će mi mnogo više vremena trebati da se snađem... biće nezgodno...

I sve ovo pod pretpostavkom da ću sa španskom vizom dobiti tzv.+1 za tranzit. Ovo +1 znači da mogu da uđem u neku drugu zemlju Šengena, da bih odatle započeo svoj put. Koliko znam, da ne bi došlo do zloupotrebe ovog tranzita, uvek mora da se uđe na jedan granični prelaz, a izađe na drugi, da bi tranzit imao smisao. Ako ne dobijem +1, onda ću morati da idem do bugarskog konzulata u Nišu da dobijem tranzitnu vizu... ali valjda ću dobiti +1; uvek daju tranzit. Dobio sam bio i sada za Grčku, ali mi nije bio potreban. 

Još jedna iz taverne

Napisao sam već da sam za Grčku dobio studentsku vizu (tip D), što znači da u Grčku mogu samo jednom da uđem. U konzulatu su mi lepo objasnili da mogu ja više puta da uđem, nema problema, ali mora opet da vadim vizu, za svaki ulaz posebno! Baš su ljubazni... 

Za Španiju ćemo dobiti istu vizu, ali tu postoje neke nejasnoće: naime, sa tom vizom ne smemo da izlazimo iz Španije, ali ja ako želim, mogu recimo da odem u Francusku kolima, i pošto tamo nema granice, niko neće moći da me zaustavi i proveri vizu... naravno, ne planiram da pokušavam to, ali eto, čisto me interesuje... 

U Španiji ćemo podneti zahtev za boravišnu dozvolu. Koliko znam, dobićemo je na 9 meseci, što nam omogućava da se majemo po Šengen zoni bez viza koliko god želimo! :) Nadam se da koooonačno od naredne godine više i neće da nam trebaju vize, tako da sam do kraja 2009. godine obezbeđen za puovanja :) Engleska se tu ne računa, pošto oni nisu u Šengenu...