Jesam. Nema dileme, zadovoljan sam. Za ovo vreme, navikao sam se u potpunosti na novo okruženje, nove ljude, drugačiji život. I sviđa mi se. Činjenica je da je život ovde znatno manje stresan. Nema nerviranja, ili ga ima jako malo. Ceo sistem ovde (o kom god sistemu pričali - fakultetskom, prevoznom, ili nekom trećem) odlično funkcioniše, i samim tim imaš jednu veeeeeliku muku manje. Kažu, sitnice čine čoveka srećnim. I jeste tako. Ali, može se reći i da sitnice idu čoveku na živce i stvaraju opštu nervozu. I, kad vidim recimo, kako su ovde ljudi kulturni na svakom koraku, žele da pomognu, kako ovde nema nedoumice da li će biti grejanja u učionicama (kao recimo na Elfaku), kada vidim policajce koji dolaze na fakultet da dele edukativni materijal, taksistu koji ti kaže da će te zove na mobilni kada dođe ne mesto koje si tražio, ili prelepe travnjaka bez đubreta, kako da budem nezadovoljan? Pa, naravno da ću da uživam!
Imali smo neki sastanak sa predstavnicima Fakulteta za Sistemsko inženjerstvo (što je deo Univerziteta Reding, a pod čijim okriljem je program koji mi pohađamo). Okupismo se nas nekoliko sa profesorima. Pa nas pitaju: jel imate nekih zamerki, jel imate neke probleme, jel vam fali nešto. Mi kažemo: "ne sviđa nam se to i to"... profesori odmah olovke u ruke, i pišu u beležnice... "videćemo šta možemo da učinimo po tom pitanju"... dalje, pitaju oni nas: "šta mislite o tome-i-tome, nama se sviđa to kao ideja, ali nas interesuje vaše mišljenje..." Pa kad će nama šef katedre na Elfaku da dođe da nas pita tako nešto!?!? NIKAD! E, zato mi je lepo ovde! Jer se studenti poštuju!
Nedostaje mi i Niš. Nedostaje mi Čair, nedostaje mi da prošetam ulicom Nikole Kopernika, Narodnih heroja... ali, za to imam rešenje: čim osetim nostalgiju, setim se kako Čair nema skoro nijednu kantu za smeće, kako u Nikole Kopernika parkiraju kola pa travnjacima kako stignu, i kako ispred famoznog "Fora" bara parkiraju po trotoaru kao da je parking, i nostalgija kao rukom odnešena! Budem srećan što sam ovde!
Setim se onda, Feedback-a, i svih žurki na kojima sam bio tamo, i koliko mi je bilo dobro. Vidim obaveštenje o novim žurkama. Krivo mi što ne mogu biti tamo. Ali, setim se onda ooogromnog oblaka dima cigareta i ostalih vrsta opijata, od kojih se gušim i suze mi oči, setim se kakva nesnosna vrućina može da bude dole, i lakše mi, jer je ovde pušenje po klubovima zabranjeno, a temperatura je uvek u prihvatljivim okvirima. I ovo ne važi samo za Feedback, već i za Salun, to mnogo više.
Dalje, da sam ostao u Nišu, finansijski bih zavisio od porodice i bio njoj na teretu. Ovako imam stipendiju, svoj novac, i mogu da ga trošim kako god želim. Pošto sam ovde otvorio račun za primanje stipendije, dobio sam i platnu karticu, kojom mogu da plaćam i na internetu, i po običnim prodavnicama. Možda je za većinu normalna stvar, ali kartica za mene je potpuna novost, pošto takav vid plaćanja nikada nisam koristio u Srbiji. Sada se lepo ulogujem na sajt svog mobilnog operatera, pa uplatim kredit. Ulogujem se na Skajp, pa doplatim tu kredit. Odem na engleski Amazon, pa kupim šta mi treba, i sve mi stigne na kućnu adresu. A kad ću tako moći u Srbiji? Pa, za nekoliko godina možda... dobro, mislim da je Telenor skoro uveo doplatu kredita preko neta (ja koristim Telekom), Skajp kredit mogu da uplatim iz Srbije, ali za Amazon znam da bi išlo malo teže... ispravite me ako grešim...
Pobedina u Redingu, ulaz Kalču (kod njih se zove Oracle)
Studiranje ovde je isto drugačije. Lakše je, i smislu da ima manje posla. Nije ovaj posao toliko mali da je zanemarljiv, ima ga, treba da se radi, ali ipak ga ima manje, dovoljno manje da mogu svakog dana za sebe da izdvojim sat i po recimo, da odem u teretanu i opustim se maksimalno. Ili da svakog vikenda odem na neki jednodnevni izlet. Doduše, rokovi za slanje domaćih tek dolaze, tako da još nije počelo maksimalno zalaganje. Ipak, mislim da ni tada neće biti onoliko stresno i naporno, koliko to može biti na Elfaku.
I tako, iznervirah se pišući ovaj post... sledeći put ću pisati o nečemu što me manje pogađa, recimo o sličnostima i razlikama između predmeta Operativni sistemi ovde i tamo...
Da rezimiram: nedostaje mi dom, radujem se što se decembra vraćam bar na kratko, ali sam siguran da će mi Reding mnogo nedostajati... do ponovnog viđenja, puno pozdrava iz Redinga!
Нема коментара:
Постави коментар