Blic odmor

Još jedan putopis će biti u ovom postu, ali muka mi je više da hronološki prelazim gde sam bio i šta sam radio, tako da ću ovaj put probati malo drugačiji pristup.

Još pre mesec dana sam odlučio da sebi dodelim odmor, koji je počeo 18. februara, a završava se upravo danas. Za tih deset dana sam uspeo da stignem do Niša preko Sofije, posle nedelju dana da uhvatim voz za Solun, a onda, dva dana kasnije da iz Soluna stignem u Reding, naravno preko Londona. Putovanje još nije završeno, jer sam trenutno u vozu, negde između Gatvik aerodroma i Redinga.

Deo odmora u Nišu ću da preskočim, i prelazim odmah na Solun. Tamo sam išao kod gospode Mateje i Luke, naravno. Kao, da se vidimo malo, ali i provedemo.

Prva asocijacija na reč "Grčka" ovih dana je nesumnjivo "kriza". U vezi sa tim, citiraću deo članka iz Politike, na dan četvrtak, 25. februar:"Premijer Papandreu i pored sveg nezadovoljstva nacije zna da nema drugog puta sem povećanja PDV-a sa 19 na 21 posto, što će doneti priliv od 2 milijarde evra... Zatim, povećanje poreza na energente na čemu bi se prikupila još milijarda... Povećanjem poreza na luksuznu robu, skupe automobile, bankarske ekstraprofite obezbedila bi značajna novčana sredstva. Zatim sledi kresanje plata za 10 odsto državnom sektoru i celih dvadeset procenata onima koji imaju ekstravisoka primanja. Brisel konstantno preti zavođenjem discipline i kažnjavanjem Atine koja je spremna na saradnju ali nikako ne i na - tutorstvo..."

Dodato Decembra 2010: "... buđelar prazan se zbrčka

propao sam ki Grčka!"

Znači, pritegla kriza, situacija ozbiljna... i stvarno, na svakom koraku je zabrinutost Grka uočljiva. Eto recimo, u Solunu, na jednoj prometnoj ulici kraj mora, sa beskrajnim redom kafića... kafići puni, ne može mesto da se nađe, cigarete se puše, kafice se piju, uživa se na suncu, znači baaaš krizna situacija... jedino je možda malo veća kriza gomili Afrikanaca koji obilaze sve te kafiće pokušavajući da prodaju po neki CD sa filmom, falš sat, ili nešto treće... pomislim: "Pa ako je njima ovako u kriznim vremenima, kako li im je kada nije kriza?!?"

Inače, na ulazu u hrvatsko-srpski stan dočekale su me ove poruke:

Bolje vas našao, drugari! :)

Kao što sam već spomenuo i na Fejsu, Luka je uložio natčovečni napor da izrazi svoje misli na tuđem pismu (prvi i poslednji papir, srednji napisao Mateja), i mogu reći da je prilično dobro ispalo! :)

Za dva dana sam dva puta bio na kafi u kafiću. Iako standardno ne volim tako da kafenišem (brzo se unervozim i ne drži me mesto), ovaj put mi je bilo sasvim fino, a posebno drugi, kada smo uživali u fantastičnom zalasku sunca, a sve to na samoj obali mora... uhhh...

Klabing takođe nije zakazao, štaviše, ispalo je fantaaaastično! Upali smo u klub u 02:30 ujutru. Klub poluprazan. Pomislim ja "more ipak ih stigla kriza". Ali slabije. Napuni se do kraja mesto tek u 4 ujutru! A di-džej kako ga je pržio, ufff... beše to neki fanki-haus rekao bih - nema saksofona, nema napaljenih crnaca koji repuju, saaamo čist haus! Milina!

Jutros ustanem, opet sunce, opet fantastično vreme! Ne mogu bre, osmeh sa lica da skinem! Toooliko mi je bilo drago što sam došao! A i lep onaj Solun! Mislim, sad mi stvarno lep, iako sam ga onomad baš mrzeo... a to sunce mi toliko udarilo u glavu da sam se u jednom trenutku zapitao šta ja to u stvari tražim u tmurnoj i kišovitoj Engleskoj???

Ja odoh, a Lukini drugovi neki dođoše. Srećom, Mateja me je na vreme upozorio o nadolazećoj opasnosti, i to u formi šifrovane poruke (nečitljive od strane zlih Hrvata) koja glasi ovako:

Upozorio me na vreme...

Pozdrav iz sumornog Redinga (sve je sumorno posle Soluna :( )!!!

P. S. Drugari, hvala vam lepo na gostoprimstvu! Za Madrid isto planirajte neki veći stan da iznajmite, jer ja opet dolazim! :D :**