U srcu Makedonije

Neka se ne ljute braća Makedonci, ali mora da priznam da mi je sada dosta jasnije zašto je spor između Grka i Makedonaca o nazivu države ovih potonjih, dobio toliko velike razmere. Toliko velike, da je recimo, Grčka blokirala ulaz Makedonije u NATO. 

Solun je glavni grad Središnje Makedonije, što mu dođe kao neka pokrajina u Grčkoj. Mnoga imena ovde nose u sebi pridev "makedonski": unvierzitet recimo, kao i brojne državne ustanove. Postoji valjda i Ministartstvo Makedonije i Trakije (ako se ne varam). Baš me interesuje kako će na kraju da se ovaj spor završi, jer sam siguran da će Grci Makedoncima praviti problema i kada se bude pričalo i o priključenju EU (kao sada Slovenija što zeza Hrvatsku)...

Nego, ja i dalje ne mogu da se načudim saobraćaju u Solunu! Ovo je stvarno... ludnica! Kreativnosti uopšte ne manjka vozačima kada treba da se parkiraju, i probaću to da ilustrujem sa nekoliko sličica... 

Može recimo, ovako...

... a može i ovako... 

Kolona parkiranih automobila na ulici. Pešački prelaz jedino prohodan. Dolazi lik kolima, i parkira se preko pešačkog! To je ovde normalno! Nisam video jednom, dva puta, nego svakog dana po nekoliko puta!

Autobuska stanica takođe nije pošteđena. Nema veze što tu ljudi čekaju autobus, red parkiranih automobila se ne prekida. Kada naiđe autobus, on ne skreće na zaustavnu traku, jer su tu automobili, već samo stane na toj srednjoj, i sačeka putnike da uđu/izađu. 

Plašim se... ako ova naša Srbijica nastavi uzlaznom putanjom, ako nam plate budu rasle, logično je da će i kupovna moć da nam poraste, a sa tim i broj automobila po glavi stanovnika. Plašim se će i Niš za 4-5 godina (ili možda malo više?) postati ludnica kao što je Solun... ovakvi problemi treba na vreme da se rešavaju, a svi znamo kako se to kod nas radi - uvek kada gori pod nogama, uvek u poslednjem momentu... 

A i taksisti su kul isto... uđeš u taksi kažeš gde da te vozi, a on na tom putu stane po nekoliko puta, da možda pokupi još nekog ako idete u istom smeru... 

Kad smo već kod autobuskih stanica... ima jedna kod fakulteta našeg, lepo stoji znak zabranjeno parkiranje i zaustavljanje, ali nema veze red automobila lepo parkiran tu, pola na putu, pola na trotoaru. Nego ova prethodna rečenica je samo kratka digresija :) Bitno je sledeće: to je prometna ulica, kao naš bulevar. E, dok sam prolazio tu jednom prilikom, lik je sasvim opušteno stao uz ogradu fakulteta, koja inače ima i živu ogradu, otkopčao šlic, malo se više "ugura" u žbunje, i olakšao sebi! U sred bela dana, tu na stanici, dok ostali čekaju autobus! U toj istoj ulici, ali na drugoj stanici, nekoliko dana kasnije, uveče, još jedan lik to uradio, ali se nije potrudio ni da se sakrije previše, osim što je stao na uski prolaz između ograde i stanice... nema, to ti je kolevka demokratije! :)

I ovde prose

Kej je jako lep. Bar jedan njegov deo, u dužini od oko kilometar-kilometar i po. Taj deo je izgleda skoro renoviran, i stvarno je prelep: drveće, osvetljenje iz asfalta, klupice, pa onda lepo obeležena traka za bicikliste, košarkaški tereni, teniski tereni, tereni za skejtbordove... milina... ostatak keja takođe nije loš, ali ipak ne izgleda toliko dobro kao ovaj prvi deo. Svaki drugi dan idem tu na trčanje, i baš mi prija :)

... a imaju i ovakva naselja

u jednoj od najprometnijih ulica

Rekao sam već da stanujem u ulici Botsari, ali nisam previše pričao o tome kako izgleda. Ok, automobile neću ovom prilikom da spominjem, jer je po tom pitanju ista, kao i svaka druga, znači, haos. Ono što mi se sviđa je što je preeepuna najraznovrsnijih prodavnica. Na 3 sekunde hoda od ulaza u moju zgradu imam pekaru, na 10 sekundi dragstor koji radi non-stop, na 30 sekundi malo veći supermarket. Onda, tu je i piljarnica sa svakojakim voćem, apoteke, prodavnica kućnih ljubimaca, hemijsko čišćenje, gooomila prodavnica odeće i obuće, restorani, taverne, benzinska pumpa... ma sve je tu! Imam utisak da u suštini nema potrebe da izlazim iz ove ulice, jer u njoj imam sve što mi treba! Eto, to je jedna od retkih stvari zbog koji mi se Solun više sviđa od Redinga - u Redingu sam morao po najmanje 20 minuta da hodam da bih stigao do prve prodavnice, koja je još do 11 uveče radila... 

Učionica na fakultetu

Bio sam i do bolnice, jer treba uskoro da vadimo vizu za Španiju, pa nam treba zdravstveno uverenje. I, nisam primetio da su nešto mnogo bolji od nas. Bolnica deluje klaustrofobično, i naravno, sa previše birokratije - idi na ovaj šalter, idi u onu kancelariju da ti udare pečat, vrati se na prvi šalter, sad idi u drugu zgradu da ti odrade rendgen, sutra opet dođi, onda opet idi onamo... klasika... jedino što mi se dopalo je što imaju fin sistem za čekanje - uđeš u čekaonicu, na mašini pritisneš taster, dobiješ broj, i čekaš dok na displeju ne vidiš da je red na tebe. To čekanje se meni danas odužilo na sat vremena bukvalno - imao  sam broj 30, a 45 minuta je na displeju stajao 21, pa onda 15 minuta 29, da bi na kraju pozvali Kineza koji je imao broj 35 da uđe. Kada sam video da je on krenuo, krenuo sam i ja, i stao ispred njega - ne interesuje me, imam manji broj... 

Umalo da zaboravim devojke i momke... :) Pa, Grkinje su posle Engleskinja praaavo osveženje :) Mnogo su lepše, i one već mogu da se mere sa devojkama iz Srbije, mada nisam baš siguran da su lepše... ogromna većina njih je crne boje kose i očiju, pa je to malo dosadno :) Isto važi i za momke (mislim na kosu i oči). Momci su opet drugačiji od Engleza, i mnogo sličniji nama, samo što nema skoro uopšte onih ubačenih u "mafijaški" fazon, kojima Srbija obiluje... 

Naša opaka mašina

(bog da mu dušu 'prosti)

Ax, da: video sam ovde jedno 4-5 Jugića, jednu Floridu i nekoliko Stojadina! :) Čisto da se zna! 

I tako... ovde je sunčano i jako prijatno (iznad 11 stepeni), tako da odoh na kej da trčim! :)