U ključajućem loncu

Malo je teže ovih dana razmišljati o pisanju bloga s obzirom na to da smo u samoj završnici semestra, sa gusto raspoređenim ispitima, ali obećao sam sebi da ću pisati jednom nedeljno, i od toga ne odstupam ni u vanrednim situacijama! :)

Već sam pisao malo o tome kako moje kolege pričaju engleski... generalno, imamo jako interesantnu situaciju ovde sa jezicima. Priča se sve i svašta - ruski, srpski, urdu, hindi (koji je u stvari isto što i urdu), vijetnamski... svega ima... naravno od silne raznolikosti, došlo je međusobnih uticaja, tako da smo počeli da učimo jezike ovih drugih...

Ja sam naučio neke stvari iz urdua/hindua recimo. "Šukria" znači hvala, a "džigr" mu dođe nešto kao "brate" kod nas. Kada sam Rehanu spomenuo da "džigr" zvuči slično kao "džigerica" objasnivši mu da je to vrsta mesa kod nas, on mi je rekao da i kod njih isto znači meso!

Kao i u mnogim drugim jezicima, i oni kažu "kebap", na šta sam mu ja odgovorio da mi kažemo "ćevap". Analogno tome, oni kažu "kafte", a mi kažemo... šta mislite, kako? "Ćufte" :D Diskutovali smo o tome odakle u stvari te reči potiču, pošto sam ja mislio da dolaze iz turskog. Verovatno dolaze iz turskog, ali su pre toga stvorene u arapskom jeziku...

Rehan je, sa druge strane, naučio da na srpskom kaže "dobra riba", "nešto", "ništa", "šta"... :) Takođe, jako dobro razume još neke fraze koje ne bih sada eksplicitno navodio, a koje su u srpskom jeziku u širokoj upotrebi :)

Rus Vladimir je odavno navikao da mene sluša na srpskom jeziku. On tvrdi da razume više od 50%, i je verujem da jeste tako, jer stvarno dosta toga razume. Takođe, kao i Rehan, naučio je srpske fraze iz "široke upotrebe" ;)

Ja sam od Vladimira naučio jednu jako korisnu frazu - "ne ponjimajem" - "ne razumem". Takođe, kada se rastajemo, ja njemu kažem "uvidimse", a on meni na srpskom "vidimo se". Spasibu i Harašoa sam još od ranije znao...

Iz hindua sam naučio da izgovorim prvi stih one bolivudske pesme - "Đuda hok ke bi", dok drugi stih znam da promrmljam nešto, a treći već nemam pojma :)

Za kraj, moj najveći uspeh: naime, Rehanu sam još ranije objašnjavao naš vokativ, odnosno, kada se meni obraća, ne treba da mi kaže "Miloš", nego "MilošE". On je naučio jako brzo da me zove sa tim E, a i ja se njemu uvek obraćam sa "Rehane", bez obzira što pričam na engleskom. Vremenom su još neki ljudi sa kursa provalili foru, pa su počeli da mi se obraćaju sa "MilošE". Ipak apsolutno najveći uspeh i satisfakcija je bio momenat kada sam čuo kako se oni između sebe dovikuju sa sve ovim "e"! Indijac kaže Pakistancu "HasanE!" :D

Što bi rekli Ameri, mi smo jedan veliki melting pot... :)