Rezime

Vraćam se kući, prođoh pored neke dece koja su bacala petarde, i setih se...

Bio sam mali, tako kao oni - možda 8-9 godina... nas nekoliko smo se isto tako zabavljali kao oni sada... i, pošto smo izgustirali sve regularne načina za bacanje petardi, setimo se da ubacimo petardu u plastičnu flašu... nađosmo neku flašu u travi, dvolitarsku... zapalimo petardu, i u trenutku kada smo na pola ubacili petardu u flašu, flaša se zapali, i to iznutra! Naravno, samo smo je bacili u panici, totalno zbunjeni... a šta je u stvari bilo: bile su to one naaajbolje godine '94-95, vreme hiperinflacije, opšteg haosa, a u okviru njega, i masovnog šverca benzina. Benzin u dvolitarskoj flaši je tada bila normalna stvar. E, neko je takvu praznu flašu bacio, a mi pokušali da je iskoristimo za dečije igrarije... srećom, bez posledica...

Nego, dođosmo do kraja godine... moji prijatelji i ja volimo da na kraju svake godine damo ocenu, i eventualno iznesemo razloge za to. Ja proteklu 2008. godinu ocenjujem jednom jaaakom osmicom! Tri stvari su meni, čini mi se, obeležile ovu godinu: duga u svim bojama žute, u kojoj sam uživao skoro 5 meseci, pobeda na Balkan Case Challenge-u, i možda i najjače iskustvo, prvi semestar na Erazmus Mundus studijama. Da nije ove prve stavke, mogao bih možda i čistu desetku da tresnem, ali eto... 

A kako vi ocenjujete Vašu 2008. godinu???

I za kraj, želim svima srećnu Novu godinu, uz puno zdravlja i ljubavi. To je najbitnije. A ostalo će, valjda, doći samo po sebi... ;)