Opet u Redingu

Evo me opet u Redingu! Otkad sam došao, a ima dva dana, jedva nalazim vremena da sednem za računar da proverim poštu, a kamoli da nešto ozbiljnije radim. Skoro sve vreme provodim sa prijateljima, na žurkama, u kafićima, i baš mi je lepo!

Aha, ali kad bismo se lagali. Mislim na ovo gore. Jedino što je istina je da sam došao pre dva dana. I prvo što sam osetio jeste neverovatno usporavanje vremena. Iz Niša, gde sam otprilike imao život kao u prethodnom pasusu, došao sam u Reding, gde sam za jedan dan uspeo da odgledam dva filma, pišem diplomski, spremam se za intervjue (da, idem na intervjue za posao :) ), i da mi opet ostane vremena da napišem blog. Znači, naprasno sam zapljusnut ogromnom količinom vremena koje ću od sada morati da koristim na pametniji način, jer se taj kraj marta polako bliži, a diplomski neće da se napiše sam...

Elem, pošto sam opet u Engleskoj, pomislio sam da je ovo odlična prilika da nastavim svoju praksu, i u paketu predstavim neke stvari koje su mi se ovde učinile interesantnim... krećemo:

- Kada sam došao pre neki dan, zatekao sam Reding u snegu, što do sada nisam video. Putevi naravno čisti, ali ne i trotoari. Idem ja tako gradskim busom za Sibly Hall, i vidim autobus usporio i ide jako sporo. Pogledam, a na ulici neki tip sa kapuljačom, i ne hoda po trotoaru, nego po ulici, i ne pada mu na pamet da se pomeri! A ulica nedovoljno široka da ga autobus zaobiđe! Ali, vozaču ne pada na pamet ad trubi! Ne, on polako, klaj-klaj, ide iza ovog lika, i strpljivo čeka da svi automobili iz suprotnog smera prođu, pa da zaobiđe pešaka. I tako i bi. Kulturnih li Engleza...

- Pričao sam više puta da Englezi izuzetno vode računa o potrošnji struje i energije generalno. Opasno se lože na hibridne Toyote Prius, i tako dalje... tamo novambra, kada je lišće unajveće padalo, vidim ja došli ispod doma našeg da čiste lišće. I umesto da lepo dođu i grabuljama pokupe sve, ne, oni imaju nešto što radi na benzin (ili struju) i što izduvava lišće! Znači, čovek hoda, iz te mašine izlazi jak mlaz vazduha, i tako pomera lišće! Mada meni ono mnogo više izgleda na razbacivanje lišća na sve strane nego na skupljanje! I tu mi stvarno ne beše jasno: šta ga tupe tim nekim uređajima, kada je grabulja saaavršeno i još environmentally-friendly sredstvo za skupljanje lišća?!?! I dalje mi nije jasno... :S

- Spominjao sam i prodavnicu Primark, sa cenama kao na našim pijacama. U Srbiji se niskim cenama svako normalan raduje (što je i očekivano) i uživa u šopingu, ali Englezi ne bi bili Englezi kada ne bi imali dodatne brige. Naime, pošto oni vide toliko nisku cenu, mnogi od njih se zapitaju u kakvim to uslovima i za koju platu rade ti radnici koji prave proizvode za njih? Da li su ti uslovi prihvatljivi, da li su ti radnici zadovoljni? Jer, ako nisu, onda nije etički kupovati te proizvode! E, zato Primark ima poseban odeljak na svom sajtu gde je objašnjeno kako se vodi računa o radnicima u dalekim siromašnim zemljama, kako su svi zadovoljni, itd... znači, ne samo da kupac mora da bude zadovoljan, nego i oni tamo Kinezi što to prave! :)

- Redovno kupujem u prodavnici "ASDA", ali mi se samo jednom desilo da sam video devojku sa jaaaako specifičnim poslom. Naime, njen zadatak je da motri na sve kase, uoči onu gde je najmanja gužva, stane ispred nje i uvis na štapu drži ogromnu šaku od kartona sa ispruženim kažiprstom kojom pokazuje da je tu najmanji red, da kupci znaju gde da čekaju! :) Šteta što to nisam slikao...

- Pre skoro godinu i po dana sam pisao o IT strukturi na našem unvierzitetu, i ostao dužan za sličicu sa sajta koji vodi računa o svima štamparskim aktivnostima svakog studenta. Na narednoj slici se vidi koliko sam ja to uništio prirodu i potrošio zemaljske resurse štampajući na univerzitetskim štampačima :)

Preterah ga, stvarno!

- Za kraj, scena koja se dogodila ispred poznatog bara, "Purple turtle", krajem prošle godine. Odemo nekolicina nas do tog bara, a pre toga su nas bukvalno isterali iz nekog kafića, i to u 11 uveče zbog, kako su rekli "staff meeting". Pošto smo bili uvređeni i povređeni, bili smo dovoljno slobodni da pokupimo čaše sa pivom iz kafića, i tako odemo do Purple Turtle, gde smo stali da ih dovršimo. Odmah mi je jedan od članova obezbeđenja krajnje prijateljski sugerisao da se otarasim pića, jer je kazna za konzumiranje alkohola u centru grada 80 funti, što sam ja i prihvatio Naravno, ja ne bih bio ja kada ne bih postavljao pitanja u pogrešnom momentu. "Pa zar ovde tačno definisano šta je centar grada, a šta ne?!?" "Da, naravno", reče mi obezbeđenje. E sad, da sam počeo ovako da davim obezbeđenje u Srbiji, verovatno bi pomislili da se nešto zezam sa njima, i ko zna šta bi ispalo, ali ovi ovde su krajnje predusretljivi, tako da momenat ipak nije bio pogrešan, pre svega zato što sam u zemlji kulturnih Engleza.

Uđem ja unutra, pa posle nekog vremena izađem napolje, a tamo Luka i naša dobra drugarica iz grčke, Vasilia, i dalje cirkaju pivo iz onog prvog kafića. Prilazi im obezbeđenje i kaže "Stvarno mi je žao, ali neću moći da vas pustim da uđete". "Ali zašto? Pa mi pijemo ispred bara!" "Nema veze što tu pijete, stvarno mi je žao, ali ne možete ući." "Ali mi ništa ne radimo pogrešno, niko nas nije video!" (pokazujući na kamere ispred bara) "Zapravo jeste, tako da ipak neću moći da vas pustim, žao mi je."

I ne uđoše na kraju! E sad, ono što je meni najinteresantnije u celoj priči jeste sama situacija da se rmpajlija od 130 kila iz obezbeđenja po hiljadu puta izvinjava i strpljivo objašnjava nama zašto ovo dvoje ne mogu da uđu! Bez trunke agresije, oštrog pogleda, ili bilo čega sličnog! Cenim ga da smo mogli još pola sata da ga davimo, i on bi istim tim smirenim tonom nama isto to ponavljao. I naravno, ne bismo mogli da uđemo! :) I sve to jer je kamera snimila kako se pije pivo!

Ludi Englezi, šta reći...