Sofija, sreda, 15. april
I evo me na aeorodromu u Sofiji. Sada je 09:46 po srpskom, odnosno 10:46 po bugarskom vremenu. A avion za Madrid mi poleće u 8 uveče... imam pune ruke slobodnog vremena... idealno za blog! :)
Čekajući (srećom, ne Godoa)
Wi-fi ovde ima, ali izgleda da za www ne radi, već samo za Skype i slične programe. Već sam zvao oca preko Skajpa - ulogovao sam se sa mobilnog telefona.
Uspeo sam Sofiju da vidim malo iz taksija, i iskreno, ne sviđa mi se. Ulice su im u gorem stanju nego kod nas, i voze kao nenormalni. Moj taksista je jedno 3-4 trubio i to zbog gluposti...
Plan za danas je sledeći - oko 1-2 poslepodne se nalazim sa koleginicom sa kursa, Makedonkom Snežanom. Smaramo se do 8, pa hvatamo avion za Madrid. U Madrid slećemo u pola 12 uveče. Moj cimer iz Soluna, Pakistanac Rehan, će doći iz Londona u Madrid oko 15 do 11, pa se svo troje nalazimo kada mi stignemo. Onda Snežana ide u Leganes (naselje gde se nalazi naš univerzitet), a Rehan i ja idemo metroom kod mog drugara (iz Niša) koji već nekoliko godina radi za španskog telefonskog operatera, Telefoniku. Narednog dana idemo i mi za Leganes, i tražimo smeštaj, pošto ga još uvek nismo našli.
Sofijski aerodrom
(Terminal 1)
Elem, primetio sam da se ljudi kod nas mnogo lože na Španiju. Engleska im nije toliko interesantna, kamo li Grčka, ali kada kažem "idem u Španiju na dva i po meseca", odmah dobijem takav nalet oduševljenja tipa "jaaaao, blagooo teeeebiiii! Ideš u Madrid, tamo je mnooogo lepo, sva lepa mesta da vidiš"...
Kada tako nešto kažem, ne znam kako moji sagovornici doživljavaju moje studije. Imam utisak da oni to vide isto kao ekskurziju, samo koja ne traje 5 ili 7 dana, već skoro čitava 3 meseca. I da stvarno jeste tako, razumeo bih njihovo oduševljenje. Ali baš i nije.
U Madridu me čeka rano ustajanje svako jutro, predavanja, laboratorijske vežbe, projekti, ispiti, svakodnevni život, manje-više... doduše, da, verovatno ću imati vremena i da putujem i vidim različite delove Španije i Madrida; ipak, neće biti toliko kao ekskurzija, zbog svih navedenih obaveza...
Kad smo već kod ekskurzije, drugovi i drugarice sa Elfaka idu na jednu, i kako sam čuo, provešće 5 dana u Barseloni. Moraću da se potrudim da dođem. To će biti krajem maja, i iskreno se nadam da ćemo se svi zajedno tamo i sastati.
Jedva nađoh struju...
Inače, 20 dana provedenih u Nišu su mi baš fino legli: video sam se sa društvom, išao na trčanje, vozio biciklu, izlazio svako veče (ok, ne svako - preskočio sam jedan dan :) )... sve u svemu, odlično. Sećam se da mi je prošli put kada sam išao u Solun bilo jako teško kada sam odlazio... sada nekako nemam taj osećaj; imam utisak kao da ću se vratiti za nedelju dana :) Ali to je u mom vremenskom sistemu, dok se u realnom vraćam negde krajem juna... :)
Madrid, Četvrtak, 16. april
Evo me u Madridu! Juče sam stigao oko 12 uveče, uspeo sam da se snađem, promenim dve metro linije, i stignem do EESTEC-ovca Filipa, koji me je odlično ugostio! HVALA, FILIPE! Rehanov let je kasnio, pa je on stigao kod Filipa tek u tri ujutru.
Probudio sam se, rasanio, i šta ću drugo nego net. Filip je odavno otišao na posao. Rehan naravno - spava. Uskoro ću da ga probudim, pa palimo za Leganes. Treba tri metro linije da promenimo. A tamo kad stignemo... e pa to ćemo već videti šta ćemo i kako ćemo. Smeštaj možemo tražiti tek od 18:00, jer se tada Španci vraćaju sa posla... videćemo već...
Odoh da budim Rehana! :)
Нема коментара:
Постави коментар