Prva nedelja u Leganesu

Dobro, nije prošlo još 7 dana baš, ovde sam već 5, ali nije važno...

Već sada sam pun svakojakih utisaka, i biće pravi izazov za mene da sve to, ili bar deo toga, pretočim u jedan post.

Odakle da krenem... pa hajde od smeštaja... još u Grčkoj sam uspostavio kontakt sa ženom koja mi je ponudila dve sobe u istom stanu (za Rehana i mene) za po 250€. Ovo je bila super ponuda jer je ovde jaaako teško iznajmiti ceo stan na samo 3 meseca, koliko nama treba (svi prihvataju na minimum godinu dana), tako da je ovo prvo sledeće dobro rešenje posle toga. Jedini problem je što nema interneta. 

U svakom slučaju, kada smo stigli u Leganes, prvo smo došli da vidimo ovo mesto. I dopalo nam se. 4. sprat, dve omanje, ali ukusno uređene sobe. Treća soba je dnevna, i ona je prazna, a u četvrtoj živi mladi par sa detetom! Čudno, zar ne? Ali ovde sasvim normalno da stan delite sa nepoznatim ljudima, jer kao što rekoh, jedino je moguće naći pojedinačne sobe. Par je inače iz Portugalije, tako da momak ne zna engleski, i sa njim sam već počeo da primenjujem ad-hok razvijen znakovni jezik, dok njegova supruga (ili devojka, ne znam) zna engleski. 

Fasada u Leganesu

(čak su i roletne ofarbane)

Nego da se vratim na internet... oko nas mnogo interneta, ali ne možemo da koristimo! Naime, pronašao sam oko desetak wireless mreža, ali su sve zaključane. Ovde internet provajderi obavezno korisnicima daju bežični ruter, tako da na svakom koraku može da se uhvati mreža, ali najčešće zaključana. 

Tako smo Rehan i ja  jedno 2-3 dana pokušavali da nađemo rešenje za ove zaključane mreže, ali bezuspešno. Na kraju smo nekako uhvatili nezaštićenu mrežu pod nazivom Raul, i šlepamo se. Šta da mu radim, čovek ostavio otključano mrežu, valjda voli da deli... i mi to koristimo... :)

Kružni tok u Leganesu 

(svaki ima po neku statuu)

Idealno za kružni tok

kod Merkatora

Mreža doduše često puca, tako da i nije neki internet, ali dobro, šta je tu je... osećamo se kao sautparkovci u ovoj epizodi - koga ne mrzi, neka pogleda, mnogo je smešno! Inače, neću da ulazim u detalje šta tu planiramo da radimo, ima interesantnijih stvari o kojima bih da pišem...

Stan se nalazi ovde. Do univerziteta nam treba 3 minuta pešice! Posle Grčke, gde nam je trebalo 30 minuta hoda, ovo je uživancija! Do železničke (koja je u isto vreme i metro) stanice nam treba 5-6 minuta, a do biblioteke i teretane 2-3 minuta isto! Milina!

Leganes je inače dobro povezan sa Madridom, tako da je prilično lako stići iz Madrida do Leganesa. Jedna vožnja metroom (koja podrazumeva promenu više metro linija) košta 1€. Ako kupite 10 vožnji, dobijate popust, za mesečnu kartu popust je još veći, i tako dalje. Mapu možete videti ovde.

Univerzitetska biblioteka

Posle Soluna, Leganes je za mene prava milina i uživancija. Gradić je preeeelep, jako je fino sređen, pun parkova, pešačkih zona... toga u Solunu ima jako malo. Vozači su ultra kulturni - staju na pešački i pre nego što uopšte kročite... mnogo je fino, i generalno mestašce mi se dopalo od momenta kada sam stigao. 

Loša strana je što ovde skoro niko ne zna engleski! Ni staro, ni mlado! A ja sam se pravio pametan i nisam hteo da gledam španske serije, umesto da lepo zagrejem stolicu i izvrtim po jednu Kasandru, Esmeraldu, i ostale... srećom, ni sam znam kako, često umem da uhvatim smisao skoro cele rečenice! Ali to samo ponekad, i ako ne pričaju prebrzo... 

Toledo

Kubanski restoran

I dok smo u Grčkoj bili samo na jednom izletu, ovde smo već prvo vikenda putovali i to do stare španske prestonice, Toleda. Tada sam i saznao da je Seatov model automobila u stvari dobio ime po ovom prelepom gradiću. 

Podseća na Veneciju?

Do Toleda ima 70 km, a stigli smo za 27 minuta vozom. Ostali smo do 21:30 (ah, da - ovde mrakpočinje da pada tek oko 9 uveče), i bogami, mnogo toga videli. Jako mi je drago što sam tamo bio.

I da ne pišem više, iako bih još dosta toga rekao... za kraj samo da dodam da kao i u Solunu na početku, i ovde nemam džezvu, pa sam morao da se snalazim za kuvanje kafe, evo ovako:

Kad nema džezve...

Pozdrav!