Bio sam jula u Novom Sadu, na Exit-u. Stigli smo autobusom, a onda uhvatili taksi do stana gde smo bili smešteni.
Pita nas taksista odakle smo. Mi kažemo iz Niša. I počne on svoj monolog:
"Baš sam pre nedelju dana vozio neke klijente do Niša, a jako dugo nisam bio tamo... i, mogu da vam kažem da je Niš u odnosnu na Novi Sad (kraća pauza)... pa, baš zaostao. Pa samo kada sam video nivo čistoće u gradu, pa kakve se zgrade i nadogradnje tamo rade... ono je strašno..."
Slušam ga, a srce mi se steže. Nisam ljut, jer sve što priča je istina, slažem se. Dovoljno mi je bilo 10 minuta vožnje taksijem po Novom Sadu, pa da i meni bude sasvim jasno gde smo i šta smo mi dole...
Eto, to je Niš, nekada rame uz rame sa Novim Sadom, a sada šezdeset i neki po proseku plata, a definitivno poslednja rupa na svirali u zemlji Srbiji.
I nekako sam zaboravio celu tu priču, i nisam ni previše razmišljao o tome. Međutim, danas sam, na putu do teretane, slušao Peščanik od 18. decembra 2009. Jedan od gostiju je bio hrvatski profesor političke filozofije, Žarko Puhovski. U nastavku sledi audio isečak iz Peščanika, pa onda i transkript istog dela:
A sad, opća slika. Ja sam zadnjih petnaestak godina prosečno pet puta godišnje u Srbiji, mogao sam relativno dobro gledati kako stoje stvari. Meni se čini da je glavni problem sa kojim će se Srbija susresti kod evropskog integriranja kancerozna tvorba koja se zove Beograd. Beograd je pojeo Srbiju. Kada odete 100 kilometara jugoistočno od Beograda, vi ste dalje od Beograda nego što je Beograd daleko od Njujorka. Bio sam prije dvije godine u situaciji da me zaustavi policija na putu prema Bugarskoj, jer sam navodno prebrzo vozio i odveli su me u policijsku stanicu u, to se zove, Brza Palanka. I tamo su još imali one stare Remington mašine na dva kata, po kojima su s dva prsta lupali, doslovce je sa stropa curila voda od kiše. Imali su dva ili tri stojadina dvadesetak godina stara, svi su bili raskopčani, svi su ostavili remene sa pištoljima na naslonima stolica, koje sam ja mogao uzeti da mi je bilo do sukoba. I to je doslovce izgledalo kao žandarmerijska stanica koju opisuje Branislav Nušić. To je 250 kilometara od Beograda. A da ne govorim stvari koje se događaju sad u Boru. Vi imate deset posto Srbije bez vode ne znam koliko dana, a to u novinama dobije tri retka na šestoj stranici. I to su stvari koje pokazuju da ti ljudi dobivaju jasnu poruku - vi nam niste važni. I u Hrvatskoj je teško to što je Zagreb posisao dobar dio Hrvatske. Međutim, u Hrvatskoj imamo dvije prednosti. Imamo autoputeve koji su povezali i olakšali kontakt, tako da ljudi ne moraju se preseljavati i drugo, imamo ovu dalmatinsku, istarsku tradiciju urbanu, koja se opire tome. U Srbiji je problem u tomu što se Niš ne može subjektivirati kao urbana celina. On ne može igrati funkciju broja dva, kao što je Split spram Zagreba bio u opreci.Dakle, po mom sudu, najveći problem jest kancerozno narastanje Beograda, ne samo po broju stanovnika, to je posebno pitanje, nego po tomu što se sve nalazi u Beogradu. Drugo, što se dio istočne Srbije potpuno proletarizirao, kao što se događalo nekad sa djelovima Velike Britanije u šezdesetim godinama, koji su bili potpuno proletarizirani, i što se komunikacije i dalje drže u katastrofalnom stanju. Srbija je, koliko znam, barem dva puta dobila novce za izgradnju auto puta do makedonske granice i do bugarske granice, nešto manje i za Olimpijadu, a još uvjek imate Grdeličku klisuru gdje su prošle godine malo ošminkali puteve, ali to nije to.Da se o vlakovima ili vozovima uopće ne govori, zaista morate imati veliku hrabrost ući u to. Da se ne govori o tomu da je Srbija još jedina evropska država u kojoj se još uvjek u javnim autobusima puši u međugradskom prometu i to se smatra pravom šofera. Beograd može sutra ući u Evropsku uniju i naravno, Vojvodina dobrim djelom može ući u Evropsku uniju. Šta je onda sa onim što se zvalo uža Srbija? To je onda nešto što je potpuno stavljeno na milost i nemilost ne znam koga.
Opet sam se setio svega, i opet me je stigao isti osećaj.
A svaki dan iste priče o decentralizaciji, regionalizaciji, administrativnim regionima, i ne znam čemu još... a suština je da su rezultati konstantno nikakvi, nema nikakvog boljitka... recimo, pre nekoliko godina Dinkić spominjao neke opasno velike subvencije za svako radno mesto u južnoj Srbiji. Pa jel su pohrlili investitori kod nas? Nisu.
Zaista smo poslednja rupa na svirali. Pa i Kragujevac ima veći budžet od nas. I zavidim im, jer su uspeli bukvalno da iskukaju bolji status od nas. Da, upravo ta reč, iskukaju. Ko nam je kriv što mi nismo izlazili na ulice i štrajkovali, kao radnici Zastave?? A onda im je došao Fiat. A kako je došao? Tako što je Vlada Republike Srbije iz budžeta (znači od para svih poreskih obveznika Srbije) platila sve što je trebalo da se plati! Italijani kažu "da izgradite infrastrukturu", Dinkić kaže "Važi!", Italijani kažu "da preuzmete sve radnike koji nama ne trebaju, pa im vi dajte plate ili šta god", Dinkić kaže "Važi", i još na kraju se uvede subvencionisanje za kupovinu Fiatovih vozila, i sve to iz budžeta Srbije. Pa što malo od toga niste nama dali!?!? Da dovedemo Philips, ili Sony??? Ah, da - jer smo poslednja rupa na svirali.
U znak protesta, postave tablu sa natpisom "Južna Srbija". To do naše proevropske medijske kuće, B92, stigne, u formi kratke vesti, čisto da se spomene, i ne dođe ni do glavne stranice sa vestima! Toliko njih briga za dole neka gladna usta... Beograd i Novi Sad, to je Srbija, kakav Niš, to je palanka!
Pre neki dan bio tekst na B92 o Beogradu kao socijalnoj bombi. Kažu, ako se ovako nastavi, svi će preći da žive u Beograd. U vezi sa tim, ja predlažem dva potencijalna rešenja:
1. Da se uvede Beogradski zid (na principu Šengenskog zida), i da svako ko hoće da boravi ili radi u Begradu, a potiče iz ostatka Srbije, mora da izvadi vizu za Beograd. Lepo će da spreči dalje povećanje populacije, i eto rešenja!
2. Da se političari konačno osveste i urade nešto što će stvarno doneti boljitak! Baš me briga da li ćemo biti južna autonomna pokrajina, istočna administrativna regija, južni deo beogradskog pašaluka, ili zapadna Bugarska, dajte samo da bude bolje! Da počne neko i kod nas industriju da gradi! A, ako ne umeju, hvala lepo, doviđenja, ostavka!
Pošto se milion puta pokazalo da nema vajde od političara, možda i nije tako loša ova prva ideja - mislim da bi to Dačić u rekordno kratkom roku uveo... jedino možda može EU da nas spasi, ne zato što je to EU, nego zato što samo oni mogu da naše političare nateraju, principom štapa i šargarepe, da nešto pozitivno urade za našu zemlju.
I da naglasim, da me niko ne shvati pogrešno - nisu Beograđani krivi, kriva je vlast. Nemam ništa protiv Beograđana, ali imam protiv sistema. I dok se tu nešto ne promeni, Beograd će i dalje da raste na račun ostatka Srbije, a mi ćemo sve dublje i dublje da tonemo u palanačku učmalost.
