Sada je 01:41 ujutru, a ja sam pod toliko jakim utiskom, da moram već sada da prepričam događaj koji sam doživeo pre nepunih dvadesetak minuta...
Krenuo ja kući kolima iz grada... i rešio da teram palanka stajl ;) znači klaj-klaj, 30 na sat :) Nema niko iza mene, pa ne usporavam saobraćaj... ipak je bilo oko 1:20, nedelja... idem ja tako 30 na sat Dušanovom ulicom u smeru prema gradskoj bolnici, dolazim do semafora kod Dušanovog bazara (odnosno kod Saluna), i tu stajem i čekam crveno koje se upravo uključilo. U retrovizoru uočavam auto koji se približava relativno velikom brzinom, uzevši u obzir da treba da uspori i stane na semafor... sledeće što vidim - auto, velika Opel Omega, lagaaaano prolazi kroz crveno, pritom ni malo ne usporavajući, i cepa dalje kroz Dušanovu... dok gledam kako odlazi, već u sebi počinjem da psujem tog majmuna za volanom, razmišljajući kakvih sve kretena ima u ovom gradu... ALI, tu dolazi do totaaalnog obrta! Odmah iza semafora, u nastavku Dušanovu, maltene niotkuda (dobro se uštekali :) ) iskače saobraćajac, oštro mašući crvenom lampicom, naravno da zaustavi kola! Međutim, majmun u kolima se odlučuje za luđu varijantu - ne zaustavlja se, samo zaobilazi policajca i cepa dalje!
A onda scena kao u filmovima iz osamdesetih - policajac brzo prelazi ulicu, seda u policijska kola (u filmovima beše Stojadin, sada Puntić), pale kola i daju se u poteru!!! Tu već adrenalin i meni skače, otvara mi se zeleno posle nekog vremena, i dajem i ja malo jači gas u pokušaju da ih bar malo stignem, da vidim šta će se desiti!
Već kod sledećeg semafora žive duše nema - ni policajaca, a ni majmuna za volanom... nastavljam dalje vožnju, uključujem se u Bulevar Zorana Đinđića, i izlazim na semafor kod gradske bolnice... i tu imam šta da vidim! Policajci su Puntićem bukvalno presekli put majmunu i zaustavili ga! I dok polako prolazim kolima pored njih (oni su inače nasred ulice), vidim kako vezuju majmuna, i još čujem kako njegova glava udara o auto! Ala su ga izmlatili, jooooj!!! Ali zaslužio je majmun, vala baš je zaslužio!!!
Od tolikog ushićenja, ostavljam kola odmah iza autobuske stanice posle semafora, uključujem sva 4 migavca, i vraćam se na raskrsnicu samo da bih video kako majmuna i dalje bambusaju (mislim da ovaj glagol odgovara čoveku na ovom primitivnom nivou razvitka) dok ga trpaju u kola... na žalost, nisam previše video, ali moja satisfakcija je bila skoro potpuna! Konačno, oba automobila se pomeraju sa kolovoza, i tu se ja lepo vratim u svoja kola da ne bi i meni napisali kaznu za nepropisno parkiranje! :)
Ovim je majmun pokušavao
bezuspešno da barata
I eto, to je to... i dalje sam pod utiskom. Pre svega zbog onoga što sam video - kako su saobraćajci uspeli svojim Puntićem da stignu onu grdosiju od kola i još da mu preseku put, nije mi jasno... mada ga cenim da je majmun na kraju ipak morao da stane na semafor kod gradske bolnice, i tu su policajci iskoristili priliku, i izbacili majmuna iz objekta kojim on, majmun jel'te, očigledno ne ume propisno da se služi...
Toliko ljudi gine u ovoj Srbijici, pa svakog dana nove žrtve, ali nekim ljudima... pardon, majmunima, izgleda ni to nije dovoljno da shvate!!!
A svaki put kada se vraćam pešice iz grada mi dođe da se izderem na sve niške plavce što ih nema kada je najpotrebnije! Kada se najviše divlja kolima! Kooooonačno, uzeli su se i oni u pamet, i sada sam se lično uverio da sa njima nema zezanja!
A za majmuna poruka: čak i ako imaš nekog opasnog tatu koji će na vezu da te izvuče iz ćuze, ja ću biti zadovoljan, jer gledati tvoju majmunsku glavu kako treska o krov tvog dražesnog Opela je za mene apsolutno dovoljna satisfakcija!
U zdravlje da ti zarastaju rane na glavi, a sledeći put, pamet u istu.
A za niške saobraćajce - SVAKA ČAST!