Taman sam lepo noćas legao oko 1, lepo se uspav(k)ao... a onda me je oko 5 do 3 ujutru po ušima ošinula sirena za požar. Ako niste primetili, svaka soba ima po jednu ovakvu sirenu, tako da je nemoguće da je ne čujete, a dodao bih još, i skoro nemoguće da ne izađete iz sobe, koliko taj snažan pištav zvuk iritira...
I ništa, obično su ovakve uzbune, na početku semestra, lažne - ili neko namerno opali alarm, ili neko kuva, pa dim stigne do detektora... ali, u svakom slučaju, mora se napolje! I tako, cele dve zgrade Bridges Hall-a su izašle napolje, u 3 ujutru. U međuvremenu dolaze 2-3 džipa univerzitetskog obezbeđenja, a posle manje od 5 minuta, eto ih i vatrogasci... ugasiše alarm. Priđe nam jedan, kaže: "Po svemu sudeći, ovo je bio lažni alarm, neko ga je uključio na tom-i-tom spratu. Da li iko zna nešto o tome?" Niko se ne javlja. "OK, trebaće nam jedno pola sata da ponovo podesimo alarm za normalan rad. Do tada ćete morati da ostanete napolje". I tako, od 02:55 do 3:35 smo mi lepo stajali ispred polu-uspavani, ili polu-budni, kako god. Onda smo se konačno vratili sobama našim u pokušaju da ukrademo bar nešto sna što je u noći ostalo...
I za kraj, filmić koji smo gledali na Fire Safety predavanju - da vidite kako su nas poplašili (filmić inače snimljen u kampusu)!
P.S. Zaboravih da dodam da nam je već oko 4 ujutru stigao sledeći mejl: "Firstly, I'd like to congratulate you on leaving hall promptly and managing to find the two fire assembly points in good time. The fire alarm was caused by the activation of a manual call point (break glass) in the stairwell on the first floor between G and H blocks of main hall. Security and the Fire Brigade arrived promptly and the adjacent corridors were checked for fire but none was found. The duty engineer was then called to replace the break glass and reset the system. No-one has come forward and I would ask that any information relating to this incident be passed to me as soon as possible. I would like to close this incident and provide appropriate feedback tot he University and fire brigade. Dr Alastair Culham"
Stevčo, dođi ovamo da priupitam ja tebe nešto... dođi, dođi... nemoj da vrdaš, nego dolazi! Da te pitam ja tebe: što si b'e toliko pohlepan, a? Što udaraš po uši za ono đubre od Viste, a? U oči me gledaj!!! Pa još koliko ćemo b'e, čoveče, da trpimo taj početnički amaterizam u svakom novom Windows-u, a??? Cmizdriš??? Aj, marš u ćoše... i sutra da vidim sors Windows-a na Rapidshare-u, jel jasno?!?
Ipak će navedeni monodijalog ostati u domenu moje mašte, iako sam možda ima prilike da nešto slično kažem direkt Stevči u lice... :) Enivej, bio sam pre skoro dve nedelje u Londonu, i eto, tek sada pišem o tome. Iskoristio sam priliku da odem na tzv. Microsoft Student Day, i čujem i vidim uživo Stiva Balmera.
Do Londona smo imali besplatan prevoz od našeg kampusa, i stigli smo tamo u 9 vajlda, ne sećam se više... Naravno, Balmer nije odmah nastupio, već tek oko dva. Pre njega su bila neka interesantna predavanja o start-up-ovima, programiranju video igrica u Microsoft-u... A Stiv... pa Stiv k'o Stiv - izuzetno harizmatičan, energičan, ubedljiv, interesantan, sa omiljenom uzrečicom - "Bla bla bla"... :D Mada, mora da priznam, ništa revolucionarno nije rekao... suština cele priče se može svesti u jednu rečenicu: "radite ono što volite". Posle njega smo imali priliku da čujemo nešto više o novom komadu hardvera - Microsoft Surface. Interesantna stvarčica, nema šta... najbolji deo za mene je bio kada nam je lik pokazao kako stočić može da se programira u najobičnijem Visual Studiu... :D Inače, stočić trenutno košta 15 000 dolara.
Stigao sam malo i da se promajem po Londonu. Ok, ne malo, od 4 do 10 uveče. I nisam stigao previše da vidim, sem Parlamenta i Big Bena, kao i trga Trafalgar. Ono što me je, međutim, izuzetno iznenadilo je gomila zgrada u komunističkom stilu! Ne baš komunističkom, ali dosta liče: po petnaestak spratova, sive, bez ornamenata, ma kao da ih iz Rusije doneli! To nisam očekivao... Video sam i gomilu ljudi koji džogiraju glavnim ulicama sa sve rančevima na leđima. Nisam imao pojma čemu ti rančevi, dok mi drug nije objasnio da se verovatno vraćaju s posla, pa koriste to vreme za trčanje... ludilo... Zaboravio sam da dodam da sam se u Londonu sreo sa Maksom, drugom iz tima iz Beča, kada smo pobedili na BCC-u. On studira u Londonu, i živi u nekom domu na 5 minuta hoda od Trafalgara!
Juče sam bio do dvorca Vindzor. To je inače bio kao neki studentski izlet, put, tako nešto, jednodnevni. Onaj dvorac je ludilo! Ogroooman je, a unutra samo i jedino raskoš! Ogroman broj umetničkih dela, sve sija na sve strane, ma baš, baš bogato... jedna soba isključivo ukrašena oružjem. Na sve strane samo sablje, puške, pištolji... celi zidovi ispunjeni pištoljima... i naravno, slikanje je zabranjeno... ;)
Sa Gugla: prostorija sa oružjemJoš jedna sa Gugla...I još jedna...
Ko je išao u Vindzor, a nije se ovako slikao, da se utepa! :D
Pošto pišem ovaj post s' brda s' dola, da nastavim u tom stilu. Nisam pisao ništa o predavanjima. Ovde imamo ukupno 4 predmeta, koje možete videti ovde. Za razliku od našeg faksa, ovde se svaki predmet sluša po jednu nedelju. Znači, 4 predmeta, 4 nedelje! Ostalo vreme ne radimo ništa! Dobro, nije baš ništa - nemamo predavanja, ali imaćemo po nešto da učimo sigurno...
Jedan predmet smo već prešli, a to je Transferable skills. Tu smo slušali o tome kako napisati CV, šta je e-portfolio, kako pisati seminarske, kako pravilno citirati... veći deo je bio dosadan, ali je bilo i interesantnih stvari...
Ovako se uči u našoj školici...
Ove nedelje smo počeli sa Operativnim sistema. Od 9 do 1 poslepodne imamo predavanja, a od 2 do 5 imamo lab vežbe, na kojima radimo to što smo slušali tog jutra. Već danas sam ostao sat vremena duže na lab vežbama, da bih završio sav posao. Ipak, ako uporedim obim predavanja iz OS-a sa našim istoimenim predmetom, nema dileme da se na Elfaku znatno detaljnije sve pokriva...
Danas je trebalo da i da se raspitam za dobijanje uverenja da sam student za neke potrebe u Nišu. Na Elfaku bih na šalteru zatražio dokument, i dobio ga narednog dana, što je ok. Ovde drugačije ispade: pitao sam profesora da mi kaže kome da se obratim, on je pozvao drugog profeseora, rekao mu šta mi treba, dao mu moje ime, i rekao da mi odem u jednu zgradu za sat-dva. Odoh tamo kasnije, i čim sam ušao u kancelariju, na prvom stolu koji sam ugleda, čekao me je spreman dokument... super... efikasnost na delu...
Imam još interesantnih stvari da pišem, nego uvek ih se setim kada mi računar nije pri ruci... ali stići će valjda jednog dana do bloga...
