Madrid, Segovia, surfovanje i evropski ombudsman

U Nišu ovih dana kiša, a ovde sunčano, ali samo oko 15 stepeni rekao bih... a do pre 4-5 dana baš toplo beše, čak celih 25 čini mi se... a ja još rešio da se ovajdim od ovog španskog sunca i da nekako pocrnim ako mogu uopšte :)

U subotu sam konačno sa cimerom Rehanom otišao do Madrida. Metroom se stiže za nekih dvadesetak minuta, i ta (jedna) vožnja košta 2€. Svaka vožnja metroom, bez obzira na to koliko linija promenite, košta 1€, međutim, pošto je Leganes u drugoj zoni, mora da se plate dve karte za jednu vožnju. 

Posetili smo Muzej Prado, botaničku baštu pored njega, onda otišli do centra (valjda je to centar), našli se sa ostatkom ekipe, pa onda tu malo prošetali. Nakon toga smo metroom otišli da vidimo stadion Santiago Bernabeu. Tura kroz stadion košta 15€, ali mi smo prekasno stigli - oni rade do 19:00, a mi smo stigli pola sata kasnije. Inače, razmišljao sam da odem na neku od utakmica Real Madrida, ali onda sam video cene karata - oko 100€ za neku utkakmicu koja se igra tek za nedelju-dve. I to još najniža cena. Ipak nisam toliki fan da bih toliko davao za kartu... malo smo se i slikali. 

Zakasnismo za turu

oko stadiona...

U nedelju smo otišli do gradića koji je na sat i po vremena vožnje od Madrida, i zove se Segovia. Ne bih previše o tome, jer ću početi da se ponavljam - zanimljiva arhitektura, liči na ulice Venecije, fino, interesantno, i tako dalje... slike možete pogledati ovde. 

Segovia

Pre nedelju dana skoro beše neki interesantni performans u kampusu našeg univerziteta. Bio je to kao neki ples, scenski nastup, ne znam kako da ga nazovem. Fotoaparat nisam imao kod sebe da sve snimim, ali sam pozajmio jedan od drugarice i pokušao da snimim koliko sam mogao. Nažalost, najinteresantnije delove sam propustio :( Evo bar onoga što sam uspeo da uhvatim: 

Internet je i dalje problem. Možda sam dosadan malo, ali nije nam lako :) Bežične mreže Raul više nema, pa smo opet prinuđeni da se snalazimo kako znamo i umemo... a snašli smo se, bar privremeno. Naime, Rehan je provalio da u svojoj sobi u jednom uglu sobe može da uhvati signal! I to samo ako računar stavi pod određenim uglom... a tu mu je krevet, koji je širok koliko i sama soba... da bi olakšao sebi stvari, zamolio me je da na to mesto stavimo sto, a da krevet povučemo malo unazad. Najsmešnije u celoj priči je da je posle razmeštanja, krevet bukvalno delio sobu na dva dela :) Ali eto, kad je internet u pitanju... mora se...

I ispade da sa stola ne može da se uhvati net, jer laptop onda nije na istoj visini kao i kada je bio na krevetu! Ništa, vratimo mi sve nazad kako je i bilo, i na kraju uzmem access point koji sam kupio još u Grčkoj, izbacim ga na prozor sobe, pa lepo stavim da radi kao ripiter (odnosno na srpskom pojačavač), i taj internet koji je bio samo u uglu sobe sada imamo u celom stanu! :) Ako se neko pita kako sada da hvatamo signal sa prozora kada je moglo samo iz ugla sobe, odgovor je da access point ima exksternu antenu, tako da lakše može da uhvati signal wi-fi mreže...

Naša veza sa svetom

I tako, opet se šlepamo. Internet je jako nestabilan - nekad radi, nekad ne. Dok ovo kucam, nemam internet, pa planiram tek narednog dana tokom predavanja da pošaljem ovaj post. 

Za sada nam internet toliko i ne treba, jer još nemamo posla kod kuće. Ipak, postaće nezgodno kada počnu ispiti da se spremaju, i kada počnu projekti da se rade... google će nam trebati, tako da ovo moramo nekako da rešimo... 

Sledeća ideja koja nam je pala na pamet je da zamolimo našu Meksikanku sa kursa, Terezu, da nam napiše na papiru "oglas" da bismo želeli da delimo net sa nekim i da bismo to platili (pošto rekoh da imamo desetak zaključanih wireless mreža), pa da se nadamo da će neko od stanara zgrade da nam se javi... poslednja solucija je da kupimo mobilni internet, odnosno usb internet, koji košta (ovo sam valjda već spominjao) 39€ modem plus 25€ mesečno za internet, pri čemu je download ograničen na ukupno 5gb, a posle toga postaje neograničen, ali zato se brzina smanjuje na 128kbps. Dok ne rešimo problem, imaćemo internet na kašičicu, kako ja volim da ga zovem... 

Razgovor telefonom u 21. veku

Razmišljao sam ovih dana malo i o predstojećim destinacijama... jako bih želeo da posetim drugara u Portugalu, Žozea. Upoznao sam ga još marta 2007. godine na kongresu EESTEC-a. Problem je što imamo samo špansku nacionalnu vizu, tako da ako želimo da stignemo do Lisabona (a uz to i kršimo propise), jedini način je kopnenim putem, recimo autobusom. Ako bismo išli avionom, proveravali bi nam pasoše i ne bi nas pustili. A avionska karta u jednom smeru samo 22€... 

Žoze, Milena i ja na kongresu EESTEC-a

pre dve godine

Ok, ako ne može Lisabon, onda može Barselona :) Drugari sa Elektronskog fakulteta u Nišu idu na ekskurziju, i biće 5 dana u Barseloni. Pričao sam sa njima dok sam bio u Nišu o svemu, i zaključismo da bi bilo super ako bismo mogli da se vidimo. I tako ja danas kupih avionsku kartu za Barselonu za četvrtak 28. maj. Ostaću tamo do subote, pa se te večeri vraćam za Madrid. Na njima je da me među njih stotinak prošvercuju u hotel i autobus (ako se budemo majali po Barsi), a za hranu ću nekako sam da se snađem... :) Nadam se da će sve super da ispadne; za slučaj da bude bilo problema, spremiću rezervni plan: naći ću neki hostel unapred gde bih mogao da prespavam, a napraviću i spisak mesta koje bi trebalo da posetim, tako da mogu i sam da se snađem. 

Slatkiši sa automata, sokovi sa automata,

slike sa automata... cveće sa automata...

Prošli post sam zaključio kafom, pa ću i ovaj: naime, ona kafa koju sam popio mi se baš i nije dopala - kupio sam izgleda onu njihovu, kako god se zvala, i ne sviđa mi se. Mrzi me da jurim džezvu i neku normalnu kafu, pa sam odlučio da posle 5 godina aktivnog konzumiranja kafe napravim dvomesečnu pauzu - dok se ne vratim u Niš! Kafu sam zamenio sokom od pomorandže, i za sada se ne žalim. Mada, mora da priznam kako povremeno razmišljam prvo jutro nakon povratka u Niš, za stolom u svojoj sobi, i sa šoljom predivne turske kafe... mmmm... :)

P.S. Setio sam se još jedne stvari koju bih hteo da spomenem... mislio sam da sam pisao na blogu o problemu sa španskim vizama koje je trebalo da dobijemo u Grčkoj još pre mesec i po dana, ali nisam... naime, standardno nije moguće dobiti špansku vizu izvan svoje zemlje. To znači da ako ja želim da uzmem njihovu vizu, morao bih da idem u Beograd, Rehan u Islamabad, Vladimir u Moskvu, itd. Međutim, Španci u svojoj ambasadi u Atini svake godine prave izuzetak za nas i izdaju nam vize. Tako je bilo i ove godine. 

Prijavili smo se lepo za vize, kupili karte za povratak iz Grčke (neki su išli kućama, neki direktno u Španiju), a onda su nam rekli da ćemo možda morati da čekamo za vize čak do početka aprila! Problem je bio što su neki već platili avionske karte za 28-29 mart, i puno bi novca izgubili kada bi došlo do odlaganja zbog Španaca koje je mrzelo da sve to malo poguraju u ambasadi. Kontaktirali smo tada profesora koordinatora u Grčkoj, Hasapisa, on je kontaktirao profesore u Španiji, a oni špansko ministarstvo... profesor Hasapis nas je savetovao da pokušamo da kontaktiramo i Evropsku komisiju, kao, možda nam oni pomognu... naravno, to je trebalo ja da uradim, pošto sam class representative... pogledam ja ovaj link, i na kraju se odlučih za evropskog ombudsmana... poslao sam mu još pre mesec i po dana mejl, nadao se da će mi odgovoriti za dan-dva, a odgovor mi je stigao pre nedelju dana, naravno, kada je sve već bilo gotovo... i evo odgovora:

Eto, toliko! Odoh da slušam predavanja!

Prva nedelja u Leganesu

Dobro, nije prošlo još 7 dana baš, ovde sam već 5, ali nije važno...

Već sada sam pun svakojakih utisaka, i biće pravi izazov za mene da sve to, ili bar deo toga, pretočim u jedan post.

Odakle da krenem... pa hajde od smeštaja... još u Grčkoj sam uspostavio kontakt sa ženom koja mi je ponudila dve sobe u istom stanu (za Rehana i mene) za po 250€. Ovo je bila super ponuda jer je ovde jaaako teško iznajmiti ceo stan na samo 3 meseca, koliko nama treba (svi prihvataju na minimum godinu dana), tako da je ovo prvo sledeće dobro rešenje posle toga. Jedini problem je što nema interneta. 

U svakom slučaju, kada smo stigli u Leganes, prvo smo došli da vidimo ovo mesto. I dopalo nam se. 4. sprat, dve omanje, ali ukusno uređene sobe. Treća soba je dnevna, i ona je prazna, a u četvrtoj živi mladi par sa detetom! Čudno, zar ne? Ali ovde sasvim normalno da stan delite sa nepoznatim ljudima, jer kao što rekoh, jedino je moguće naći pojedinačne sobe. Par je inače iz Portugalije, tako da momak ne zna engleski, i sa njim sam već počeo da primenjujem ad-hok razvijen znakovni jezik, dok njegova supruga (ili devojka, ne znam) zna engleski. 

Fasada u Leganesu

(čak su i roletne ofarbane)

Nego da se vratim na internet... oko nas mnogo interneta, ali ne možemo da koristimo! Naime, pronašao sam oko desetak wireless mreža, ali su sve zaključane. Ovde internet provajderi obavezno korisnicima daju bežični ruter, tako da na svakom koraku može da se uhvati mreža, ali najčešće zaključana. 

Tako smo Rehan i ja  jedno 2-3 dana pokušavali da nađemo rešenje za ove zaključane mreže, ali bezuspešno. Na kraju smo nekako uhvatili nezaštićenu mrežu pod nazivom Raul, i šlepamo se. Šta da mu radim, čovek ostavio otključano mrežu, valjda voli da deli... i mi to koristimo... :)

Kružni tok u Leganesu 

(svaki ima po neku statuu)

Idealno za kružni tok

kod Merkatora

Mreža doduše često puca, tako da i nije neki internet, ali dobro, šta je tu je... osećamo se kao sautparkovci u ovoj epizodi - koga ne mrzi, neka pogleda, mnogo je smešno! Inače, neću da ulazim u detalje šta tu planiramo da radimo, ima interesantnijih stvari o kojima bih da pišem...

Stan se nalazi ovde. Do univerziteta nam treba 3 minuta pešice! Posle Grčke, gde nam je trebalo 30 minuta hoda, ovo je uživancija! Do železničke (koja je u isto vreme i metro) stanice nam treba 5-6 minuta, a do biblioteke i teretane 2-3 minuta isto! Milina!

Leganes je inače dobro povezan sa Madridom, tako da je prilično lako stići iz Madrida do Leganesa. Jedna vožnja metroom (koja podrazumeva promenu više metro linija) košta 1€. Ako kupite 10 vožnji, dobijate popust, za mesečnu kartu popust je još veći, i tako dalje. Mapu možete videti ovde.

Univerzitetska biblioteka

Posle Soluna, Leganes je za mene prava milina i uživancija. Gradić je preeeelep, jako je fino sređen, pun parkova, pešačkih zona... toga u Solunu ima jako malo. Vozači su ultra kulturni - staju na pešački i pre nego što uopšte kročite... mnogo je fino, i generalno mestašce mi se dopalo od momenta kada sam stigao. 

Loša strana je što ovde skoro niko ne zna engleski! Ni staro, ni mlado! A ja sam se pravio pametan i nisam hteo da gledam španske serije, umesto da lepo zagrejem stolicu i izvrtim po jednu Kasandru, Esmeraldu, i ostale... srećom, ni sam znam kako, često umem da uhvatim smisao skoro cele rečenice! Ali to samo ponekad, i ako ne pričaju prebrzo... 

Toledo

Kubanski restoran

I dok smo u Grčkoj bili samo na jednom izletu, ovde smo već prvo vikenda putovali i to do stare španske prestonice, Toleda. Tada sam i saznao da je Seatov model automobila u stvari dobio ime po ovom prelepom gradiću. 

Podseća na Veneciju?

Do Toleda ima 70 km, a stigli smo za 27 minuta vozom. Ostali smo do 21:30 (ah, da - ovde mrakpočinje da pada tek oko 9 uveče), i bogami, mnogo toga videli. Jako mi je drago što sam tamo bio.

I da ne pišem više, iako bih još dosta toga rekao... za kraj samo da dodam da kao i u Solunu na početku, i ovde nemam džezvu, pa sam morao da se snalazim za kuvanje kafe, evo ovako:

Kad nema džezve...

Pozdrav!