Bankarske zavrzlame

Kada smo došli u Englesku oktobra 2008. godine, svi smo morali da otvorimo račune u nekoj od Engleskih banaka, kako bismo mogli da primamo stipendiju. Naravno, ako otvorite račun u Engleskoj, onda je on u funtama. Postoji mogućnost i otvaranja računa u evrima, ali se za njega mora plaćati određeni iznos na mesečnom nivou radi održavanja računa. A nama je bitno u kojoj valuti je držimo novac na računu zbog određenih problema... naime, pošto Evropska Komisija finanira ovaj program, i plaća naše stipendije, taj novac koji mi dobijamo je u evrima. E sad, pošto je glavni univerzitet od ova tri na kojima imamo studije (Reding, Aristotel, Karlos III) u Engleskoj, i pošto on vodi računa o našim isplatama, onda mi moramo da imamo račun ne u Grčkoj, ne u Španiji, nego baš u Engleskoj. Znači, sistem funkcioniše tako što EK isplati novac Univerzitetu Reding, pa onda univerzitet nama na bankovne račune. Međutim, tu ima novi problem...

Kada univerzitet nama isplaćuje novac, on prebacuje evre u funte, ali ne po kursu koji je tog dana aktuelan, nego po nekom kursu koji je uzet u startu, i koristi se po nekoliko meseci. Tako se desilo da je univerzitet uzeo kurs koji je bio aktuelan recimo oktobra, kada je funta u odnosu na evro bila izuzetno jaka. Po tom kursu su nam prebacili evre u funte. Kada je trebalo da podignemo taj novac, funta je odavno bila oslabila, i ispalo je da smo dobili manje novca! Sve je kulminiralo krajem decembra, kada smo zbog takve razlike u kursevima (starom i trenutnom), izračunali da su nam dali 250€ manje! 

Neki studenti sa našeg programa su bili jako ljuti što smo ovako "pokradeni", pa su pokrenuli inicijativu da mi skupimo potpise, pa da idemo da se žalimo, pa da tražimo da se taj kurs po kome obračunavaju stipendije češće osvežava... cela kampanja povodom toga! Pa pošto sam ja predstavnik "odeljenja", tražili su od mene da idem da se žalim, da se raspitam šta može da se uradi, što sam ja i učinio, i rečeno mi je da ništa ne možemo da promenimo, da je isto tako bilo i sa prošlom generacijom, i da će tako i ostati. Međutim, nekima sa kursa ni to nije bilo dovoljno, pa su nastavili da se žale i ljute što ne primamo sav novac. Ja nisam hteo da se uvlačim u celu priču, jer mislim da treba da budemo zadovoljni činjenicom da nam neko bukvalno daje pare za džabe da bismo mi učili škole, i to bez ikakvih obaveza nakon toga - niti taj novac treba da vraćamo, niti se bilo šta drugo očekuje od nas... i zato sam bio protiv inicijative da mi kontaktiramo Evropsku Komisiju i njima objasnimo kako nama Univerzitet Reding ne daje sav novac koji nam pripada...

U svakom slučaju, sve se razrešilo krajem decembra, kada je univerzitet promenio taj problematičan kurs (što su inače učinili ne zbog nas, nego zato što je to standardna procedura), i onda nam tu ratu stipendije isplatio po novom kursu... konačno smo dobili onoliko koliko nam sleduje... naravno, sa tim se i cela inicijativa završila... verovatno do sledeće nove veće promene kursa, kada će sve opet dobiti na aktuelnosti :D

I to je jedna problematika... druga problematika se tiče banaka... Ja sam otvorio račun u banci Lloyds TSB. Ova banka nije previše poznata van Britanije, ali na ostrvu važi za jednu od najjačih banaka. Koliko znam, posluju samo u Ujedinjenom Kraljevstvu, i u Francuskoj valjda. Meni se dopalo što imaju odeljenje u samom univerzitetskom kampusu, tako da sam uvek mogao tamo da odem ako sam imao nekih problema. 

Uslugom sam prilično zadovoljan - imam internet banking, mogu da proverim stanje svog računa online, imam ukupni 3 računa, 2 od ta 3 su neki štedni računi, sav novac mogu sa jednog na drugi da prebacujem online, i to super radi. Plaćanje preko interneta takođe radi besprekorno, Skajp nalog mi automatski povlači novac sa bankovnog računa kada mi kredit padne ispod 2 funte, a u Engleskoj sam čak i kredit za mobilni telefon uplaćivao preko interneta. Milina. Nije da ovo druge banke ne nude, ali eto, ispalo je tako da sam uzeo Lloyds, i ne žalim se... 

Međutim, sve postaje komplikovanije kada sa tom karticom odete van UK. Još ranije sam čuo priče neke žene koja je kupovala u Srbiji Engleskom karticom, pa su je iz banke zvali telefonom da provere da li je stvarno to ona plaćala, ili neko drugi... jednostavno, Srbija po tom pitanju nije na dobrom glasu - ranije je dosta prevara kreditnim karticama bilo u Srbiji... 

Moja Lloyds kartica je u Srbiji odlično funkcionisala - u Merkatoru je prošla bez problema, jednom sam gorivo isto platio tom karticom, i sve je bilo ok... međutim, ipak došlo je do komplikacija... naime, trebalo je mom sadašnjem cimeru, Rehanu, koji je tada bio u Londonu, da prebacim oko 250 funti na njegov račun, kako bi on mogao da uplati depozit za smeštaj u Grčkoj (za stan u kome smo sada). Ta uplata može začas da se uradi preko interneta - ukucam broj računa, sort kod, ime i prezime, iznos, i gotovo. Tako sam i uradio, ali umesto "gotovo", dobio sam obaveštenje da mi je internet banking zablokiran jer je transakcija sumnjiva!

Kartica mi je i dalje radila, ali novac nisam mogao da šaljem jer internet banking mi je bio isključen. U ovakvim situacijama, da bi se rešio problem, postoje samo dva načina - ili da se lično pojavite u nekom od Lloyds predstavništva (kojih ima samo u UK i možda u Francuskoj), ili da zovete telefonom. Mejlom recimo ne može - nije sigurno, bar tako oni kažu...

Nije mi bilo druge nego da uključim Skajp i okrenem Lloyds... poziv je dosta jeftin, samo 0.012 funti po minutu (zvanje Srbije sa Skajpa košta 0.065 funti)... i tu počinju "kočenje"... naime, tri sagovornika sam morao da promenim dok mi nisu odblokirali račun, pri čemu je svaki od njih postavljao svakojaka pitanja - broj kreditne kartice, datum isticanja kartice, datum rođenja, adresa, itd... sva ova pitanja su u stvari način da oni budu sigurni da njih zove upravo Miloš Bošković, a ne neko drugi... 

Već sam se žalio na blogu kako Englezi jako brzo pričaju, kao recimo mi sa juga Srbije u odnosu na Vojvođane... mogu reći da sam imao doosta problema u određenim momentima telefonskog razgovora... recimo, dijalog ide ovako:

"Tel mi jor det ov bt pliz" (ovo ja čujem otprilike)

"Sori?"

"Jor det of bt"

"Sori?"

"Tel mi jor det ov bt pliz"

"Ajm rili sori, aj didnt hir ju"

"Jor det ov bt"

"Kam agen?"

"D dejt ju vr born"

Znači, bukvalno posle petog pitanja sam ja shvatio da ona mene u stvari pita kada sam ja rođen! Ali dobro, bolje ikad nego nikad... :)

U svakom slučaju, posle dvadesetominutnog razgovora, internet banking mi je bio otključan, i mogao sam opet da pokušam da prebacim novac Rehanu. I sve bi bilo ok, da mi se i posle drugog pokušaja sistem nije OPET zablokirao!

Naravno, opet zvanje, opet tri sagovornika, opet 20 minuta, opet "sori" po dvesta puta... ali, ovaj put sam im rekao da se sve događa opet, tako da su mi oni ponudili da transakciju obavim preko telefona, što sam ja prihvatio... i onda mi opet odblokiraše internet bankarstvo, i više se nisam ni usuđivao da bilo šta pokušavam... 

Trg Aristotel

Inače, uvek kada zovete, operater pita za vaše ime. Kao i većina naših u Engleskoj koji u imenu imaju nezgodne znake (š,ć,č,đ,ž i dž), ja sam digao ruke da objašnjavam kako se ja zovem "Miloš", već samo kažem da sam "Majlos", i to je to. Kada treba da mi izgovore prezime, ne smeta mi kada mi kažu "Mister Boskovik" :)

ALI, priča se ni tu ne završava... :) nisu samo transakcije iz Srbije nezgodne, nego bilo koja kada ste van Engleske! Mada to sve ima smisla - bolje da banka zablokira račun kada je nešto sumnjivo, nego da kasnije mora da otplaćuje novčanu nadoknadu svojim korisnicima - znači, oni tako sebe štite...

još jednom - more

U Grčkoj je tek pre desetak dana trebalo prvi put da podignem novac sa automata... i lepo ja ukucam 250€, i naravno, ne prihvati mi zahtev! Probam na drugom automatu - neće! Probam ne trećem - neće! Znam šta mi sleduje - opet zvanje Lloyds-a, pa identifikacija, po kočenje sa datumom rođenja ili nečim drugim... 

Zvao sam pre 4-5 dana, ali sam imao tu sreću da sam razgovarao samo s jednom osobom, sve je dosta kraće trajalo, odblokirali su mi račun i sve je bilo koooonačno ok! Mogao sam da podižem svoj novac bez problema!

I lepo sledećeg dana odem da podignem 300€, i neće! I pomislim da su mi OPET zablokirali karticu i počnem da razmišljam kako ću OPET morati da zovem... posle pola sata se setim da na tom računu nisam imao 300€, već manje, tako da nisam ni mogao toliko novca da podignem... silly me  :D

A juče odem do automata Alpha banke, da podignem tih 300€, i naravno, opet mi odbije transakciju... i opet počnem da se nerviram zbog ponovnog zvanja... odem na automat druge banke, i lepo podignem 300€ bez problema... i konačno zaključim: PRE nego što počneš da se nerviraš, PROVERI da li na računu imaš dovoljno novca, i da li podižeš slučajno novac sa automata Alpha banke (koji iz nekog razloga ne rade)... :D

Sada sam konačno srećan i zadovoljan... do sledećeg podizanja novca... :D