Zejtinlik na desetogodišnjicu

Dva i po meseca sam ovde, a tek sam danas stigao da odem do Zejtinlika. Nije da nisam imao prilike i ranije, ali eto, tako nekako ispade... mada, i dobro je ispalo, s obzirom na to da je danas davan parastos žrtvama NATO bombardovanja. 

Kod ulaza

Još od prošlog leta čitam "Vreme smrti" od Ćosića. Trenutno sam na trećoj knjizi, koja opisuje period posle veličanstvene pobede u Kolubarskoj bici. Pobeda je stvarno bila velika, sve poznate novine iz zemalja širom Evrope su pisale o "velikoj pobedi malog, ali ponosnog i ratobornog srpskog naroda". U knjizi postoji gomila citata iz novinskih članaka... sve u superlativima! Nažalost, sprski narod je pobedu platio velikim brojem poginulih i ranjenih ljudi, što je dodatno zakomplikovano epidemijom tifusa.

Na kapiji

Već sam pisao da čitanje ratnih romana može u određenoj meri približiti tu ratnu atmosferu i pružiti čitaocu drugačiji doživljaj rata od onog koji se dobija čitanjem školskih knjiga iz istorije. Vreme smrti ima isti efekat, bar na mene.

Neznani tuđinče...

I tako, sa tim nekim utiscima iz knjige dođoh na Zejtinlik, i mogu reći da mi nije bilo sve jedno. Mislim se: 8 000 duša palih za slobodu ne samo samo Srbije, nego i Evrope...  a za šta? Da bi nas Evropa 1999. bombardovala? Ta, velika, slavna, prefinjena Evropa, sa bogatom kulturnom i istorijskom baštinom? Da li je moguće da su dozvolili sebi da se spuste na toliko niske grane, da se sa nekim obračunavaju ne rečima, nego oružjem??? Pa da još insistiraju na tome da to "nije bila agresija, nego intervencija"??? I kako su oni to uopšte "intervenisali"? Tako što su rasuli gomilu kasetnih bombi po Nišu, nadajući se da će tako ubiti... koga? Miloševića??? Najgore od svega je što i dalje insistiraju na tome da su uradili pravu stvar... ipak, mislim da mali korak napred jeste napravljen time što je mister američki ambasador u Beogradu odao poštu poginulima... reče da mu je žao zbog svih civilnih žrtava... kada bi se bar NATO javno izvinio, pa ajde, ali to bi značilo da priznaju grešku! 

Ulaz u kriptu

Odlutah od teme... pa krivo mi bilo, i to zbog dve stvari - prva ovo što sam već naveo što se tiče bombardovanja, a druga, što čitajući "Vreme smrti", vidim da i danas imamo isti problem. Naime, u romanu se mogu naći komentari vojnika tipa "Kada će ova Evropa konačno početi da nas ceni, kada će da shvati da nismo mi neki varvari sa Balkana, već ljudi, kao i svi ostali, i da vredimo i da zaslužujemo neko poštovanje?" I, eto, isto pitanje maltene i danas stoji... 

Previše detalja na malom 

prostoru (za moj ukus)

Opet odlutah... u svakom slučaju, video sam kriptu, prošetao unutra, video kako sve izgleda... nije baš najbolje održavana, zahteva krečenje, ali generalno je ok. Ono što mi je zasmetalo je što centralni deo kripte deluje kao buvlja pijaca - puna je svakojakih vojnih znački, kapa, slika, zastava... Sve te predmete su darovali posetioci Zejtinlika. Sve je to lepo, ali tim predmetima nije mesto u kripti, nego u nekom zasebnom prostoru, koga izgleda ovde nema. Ovako izgleda načičkano, prenatrpano - nedostojno jednog svetog mesta palih srpskih boraca. Najgore od svega po mom mišljenju je što je među tim predmetima mesto našla i majica sa likovima dva srpska heroja iz skorašnjih ratova... 

Ima i Nišlija

Parastos žrtvama 

NATO bombardovanja

Parastosu je prisustvovao i naš konzul, koji je zakasnio, ali se bez obzira ne to ugurao u prve redove, direkt pored popa. I, pošto je sigurno puno zauzet čovek, zvonio mu telefon, i to čak nekoliko puta, pošto izgleda ne može sebi da priušti da ga isključi... 

Kripta još jednom

Da li je njima

mesto ovde?

I eto tako - gorko-kiseli ukus posle svega... toliko stradanja i patnje, da bismo stiglo do ovde gde smo sada... ipak, optimista sam: verujem se da će nam budućnost doneti bolje ljude, bolje vreme, i samim tim bolju Srbiju... na nama je da na tome radimo.

Ko kaže da je Srbija pred bankrotom?

(ovim se dovezao čika konzul)

Toliko za sada! Sledeće javljanje - iz majke Srbije! :)

Solun po tezama

Dođe i Solun i Grke malo da provučem kroz teze... na svaka 3-4 posta, što mu dođe oko mesec dana, nakupi mi se toliko interesantnih sitnica koje bih hteo da spomenem; imao sam do skora problem što se tih sitnica setim povremeno, ne zapišem, i onda zaboravim... naravno, rešio sam da budem pametan, a ne budala, pa da sve pišem (kao što kaže naša poslovica) ;) 

OK, krećemo:

- Kao i uvek, počinjem sa saobraćajem. Primio sam kritike da sam počeo suviše  da "davim" pričama o automobilima; dobronameran savet sam prihvatio, uzdržavao se dugo, ali evo, moram još nešto da dodam! Posle ovoga neću više, obećavam! 

Znači, recimo da pešak prelazi ulicu na zeleno (za pešaka). Auto se uključuje u tu ulicu, na osnovu uslovnog zelenog koje ima, jer mora prvo propusti pešaka. Ali to je samo u knjigama za učenje vožnje, bar u Grčkoj. Ovde, za ovakvu situaciju postoje 3 potencijalna rešenja:
a) Pešak vidi da auto dolazi i potrči da bi se sklonio s puta da bi auto prošao
b) Pešak ide normalnom brzinom, auto nastavi istom brzinom, napravi pun luk da zaobiđe pešaka, pri tome prelazeći na traku u suprotnom smeru
c) Pešak staje na sred ulice da propusti auto

Zaustavljanje automobila da bi pešak prošao nije pokriveno nijednim rešenjem.

Ipak, mora da pohvalim dva (zamislite, cela dva) pozitivna primera za ova dva i po meseca, a to je kada su mi dva vozača stala i propustila da pređem ulicu. U oba slučaja radilo se o ženama :)

Svi su tu, sem dve

redovne spavalice! :)

- Pre neki dan se vraćam sa trčanja i vidim grupicu ljudi, petoro-šestoro njih. Provalim da su svi slepi, ili bar slabog vida! Prvi nosi štap i dodiruje asfalt ispred sebe, dok ostali idu iza njega i svi se međusobno drže. Svaka im čast! Pa meni što vidim ponekad treba nekad 3-4 sekunde da razmislim kako da zaobiđem automobile pored trototara koje vidim, a ne smem da pomislim kako je njima! Povremeno su automobili tako parkirani, da ni između njih ne može da se prođe. 

Ipak, interesantno u vezi sa parkiranjem jeste da su trotoari skoro svuda pošteđeni. Svi automobili su parkirani na ulici, pored trotoara. Nažalost, to ne znači da je pešacima mnogo lakše.

- Kad sam već kod trotoara, u Evropskoj Uniji (odnosno u Grčkoj ;) ) imate i pacove po ulicama! Idem uveče na trčanje, i vidim jednog kako talasa između automobila! Eto, i to je EU! ;) U Nišu nikad nisam video pacova na ulici!

- Kad sam već kod pacova, aj' da spomenem i pse lutalice. Da, i toga ima ovde! Posebno na keju! U vezi sa tim, često, baaaš često na ulici možete videti i pseći izmet, i to onako baš na samom asfaltu, ne u uglu, ne sa strane, nego onako po sredini! Ja sam do sada bio te sreće da nisam ugazio u prethodno spomenuti sadržaj...

- Bio sam do tvrđave, koja se nalazi na brdu u Solunu, što mu dođe kod nas kao recimo Apelovac, ili Kalač brdo. I dole, iz podnožja, tvrđava izgleda zaista impozantno, posebno uveče, sa osvetljenjem... gore kada sam došao, shvatio sam da je Niška tvrđava u poređenju sa ovom barem pet puta lepša! Ova ovde je nesređena, niti ima neke pešačke trake, niti je nešto obeleženo, ničeg skoro nema! Na jednom mestu gomila šuta... jedina razlika je što iza tih zidina postoji maltene celo jedno naselje sa kućama i ulicama... ipak, nisam bio oduševljen, štaviše, bio sam razočaran. Jedino je pogled sa vrha na more vredeo. 

Sa tvrđave

... i još jednom... 

(dobro, ovo malo ovde je uređeno)

- Pijace - u Srbiji postoje posebna mesta predviđena za to, sa tu i tamo nekim divljim lokacijama. E, u Solunu ponedeljkom prepodne je pijačni dan i zbog toga, cela jedna ulica se zatvori, postave se lepo tezgice, otvore kola, i prodaje sve i svašta! I to ne samo hrana, voće i povrće, već i odeća i obuća, i stvari za domaćinstvo... znači, sive ekonomije ima i EU ;) Posle ovakvog jednog događaja, možete zamisliti kako ulica izgleda... Ipak, mora da priznam da su službe za čišćenje efikasne, i da je već u toku dana ulica čista kao da se ništa nije ni desilo.

Improvizovana pijaca

- Neki moji prijatelji bili na "Orthodox Celts"-e u Nišu prošlog vikenda, na Pravnom. Mogu da zamislim kako je bilo - apsolutno zagušljivo, i od toplote, i od dima. Iako je logično očekivati da je ovde situacija ista, imajući u vidu da Grci puše i više nego nas, ipak je drugačije - svi kafići koje sam posetio imaju odličnu ventilaciju, i dim se retko kad previše oseća. A nije ni toplo! Sve više i više mislim da je ovo zavera niških vlasnika kafića, koji za cilj imaju da se mi više oznojimo, da bismo više kupovali pića! :)

- Grci mnooogo vole da protestuju, posebno mladi. Konstantno nisu zadovoljni, uvek im nešto ne valja. Recimo, skoro su protestovali jer su tražili bolje obroke u menzi i besplatno školovanje. Koliko ja znam, školovanje već jeste besplatno, ali oni traže valjda i besplatne knjige! Ja se mislim: "Braćo Grci, jel ste vi u kapitalizmu ili socijalizmu???" 

Cela ova priča o socijalno odgovornoj državi poprilično je aktuelna ovde čini mi se, imajući u vidu da ovde postoji aktivna Komunistička stranka! :)

Plakati komunističke

partije (valjda)

- U Grčkoj, policiji je zabranjeno da ulazi na univerzitete, odnosno, smeju da uđu samo na poziv dekana! Možda je to razlog zašto fakultet u nekim svojim delovima totalno išaran grafitima. 

- I za kraj, poređenje između Grka i Engleza, neko moje, lično! Videh ovaj prizor juče u hodniku gde su kancelarije profesora:

Prizor

I zamislih se, šta bi mi odgovorili prosečan Englez i Grk kada bih ih pitao "Šta bi se desilo da se dogodi požar?"

Odgovor Engleza: "Ovo je izuzetno ozbiljna pretnja za bezbednost svih ljudi u ovom hodniku. Apsolutno je 

nedopustivo koristiti protivpožarni aparat za držanje vrata otvorenim! U slučaju požara, došlo bi do više problema. Prvo, ljudima bi trebalo više vremena da nađu aparat, jer on nije na svom uobičajenom mestu. Drugo, aparat na prolazu će blokirati prolaz i usporiti evakuaciju ljudi, a posebno invalida. Treće, i možda najgore, otvorena vrata omogućavaju brže širenje požara! Katastrofa!"

Odgovor Grka: "Ali neće doći do požara!"

OK, ovo je bila samo moja imaginacija, ali mislim da bi način razmišljanja manje više bio isti. :D

I tako... ostalo mi je još 9 dana do kraja ovog semestra... a možda i više, zbog problema sa vizama, o čemu ću možda pisati u narednom postu... sada se vraćam na prepoznavanje govora u svom projektu za predmet Interakcija čovek-računar... bagovi neće da odu sami od sebe ;)