IT infrastruktura u Redingu

Dobro, naslov je malo pompezan; nije da ću baš da opišem celokupno ustrojstvo, već ću se fokusirati na ono što znam, i što sam iskusio... :)

Odakle da počnem... recimo od mejlova. Negde avgusta meseca, čini mi se, smo svi dobili sopstvene i-mejl adrese na domenu reading.ac.uk. Svaka adresa ima dva alijasa (tako se valjda zvou): jedan je ime i prezime, a drugo je studentski broj plus neka slova. Moja i-mejl adresa glasi m.r.boskovic @ reading.ac.uk (r je zbog srednjeg imena), a drugi alijas je kz018117 @ reading.ac.uk (zato što je moj studentski broj 17018117). Ovo je u suštini ista adresa, tako da koji god mejl da napišete, sadržaj stiže u isti inbox. Pretpostavljam da su ovo uradili zbog lakšeg slanja mejlova tamo gde se studenti vode na osnovu svoji studentskih brojeva.

Reading Webmail i gomila mejlova o svemu i svačemu

Web mejl se pristupa ovde. Interfejs nije ništa specijalno, štaviše deluje malo zastarelo. Ipak, sve radi kako treba u suštini, a ono što je (za mene) najbitnije je da mogu da koristim POP3 protokol, tako da mi direktno u inbox Gmail-a stiže mejl sa ovog naloga, a takođe mejlove mogu da šaljem sa studentskog mejla iz Gmail-a. Ovo mi stvarno mnogo olakšava posao, jer bih bez toga morao stalno da koristim univerzitetski webmail servis.

Univerzitet naše mejlove maksimalno koristi. Skoro svaki dan nam stiže po mejl-dva o svemu i svačemu. Koliko sam provalio, ovde postoji gomila mejling grupa na koje nas automatski ubacuju na osnovu određenih kriterijuma. Recimo, pošto stanujem u Bridges Hall-u, nalazim se na toj mejling listi, pa mi stižu sva obaveštenja o održavanju smeštaja, o kontrolama soba, itd. Pošto sam Postgraduate student, nalazim se na listi tih studenata. Pošto svi iz grupe slušamo neke seminare svake srede, stižu mi obaveštenja i o tome. Pošto sam na ovom konkretnom programu (Networks and e-Business centered Computing) dobijam mejlove i o predstojećim aktivnostima. Znači, poprilično živo, toliko da povremeno zna i da iritira. :)

Korisničko ime, koje koristimo kao mejl (u mom slučaju kz018117), koristimo i za logovanje na svim računarima na univerzitetu, kako u Windowsu, tako i u Linuxu. Znači, mogu da uključim bilo koji računar u učionici, biblioteci, ili laboratoriji, podignem recimo Windows, i na onom početnom ekranu ukucam username i password sa svog mejla, i logujem se. Svaki student dobija i po 200 megabajta svog prostora online, tako da može da pristupi tom sadržaju kad god poželi. Postoji i sajt koji se zove SSL Explorer, preko koga je moguće povezati se na ovih 200 mb prostora tako da budu vidljivi u Total Commanderu recimo, kao mrežni hard disk. Jako korisno :) Pored toga, moguće je i ulogovati se (iz Windowsa na ličnom računaru) na Unix shell konzolu, tako da kada smo programirali u predmetu Operativni sistemi, nismo morali da instaliramo Unix na svojim računarima, već samo da se ulogujemo na ovaj sistem.

SSL Explorer

Koristeći isti nalog, moguće je proveriti i dugovanja prema univerzitetu za smeštaj, i platiti troškove karticom preko interneta. Inače, smeštaj za tri meseca nas je ovde koštao oko 1000 evra (bez hrane).

Svaki student, zajedno sa svojim nalogom, dobija i mogućnost štampanja i fotokopiranja u iznosu od 70 funti. To znači da mogu da odem u bilo koju laboratoriju na univerzitetu, i odštampam šta god mi treba, na štampaču koji se tamo nalazi. Stanje na ovom računu je uvek moguće proveriti na ovoj adresi. Ono što je interesantno je što zajedno sa stanjem na računu na ovom linku možete videti i koliki ste procenat stabla iskoristili za svoju štampu, odnosno koliko je drveta potrebno za proizvodnju papira koji ste potrošili! Pričam ja, mnogo opterećeni zaštitom sredine ovi Englezi. Inače, baš sam hteo da ubacim sličicu sa sajta sa tim podacima, ali već neko vreme sajt ne radi... evo, sad nađoh i Wiki stranu sa uputstvom za štampanje... na njoj piše da mi (MSc) treba dobijemo 37.5 funti, ali ja na računu imam 70... možda neka greška... :)

Magnetnu studentsku karticu sam već spominjao, s tim što je tada bilo nekih problema, pa nismo mogli stalno da koristimo laboratorije. Baš sam prošle nedelje, baš u nedelju, probao da uđem u laboratoriju negde oko 4-5 poslepodne, i nije bilo problema. A nikog nema! Samo ja u laboratoriji... i to mi se baš dopalo - mogu da dođem kad god poželim, i koristim računar i štampače...

Jedna od laboratorija

Ta ista kartica se u neki holovima (kad kažem holovi, mislim na zgrade u kojima su smešteni studenti) koristi kao ključ (što je i u Nišu počelo, i svaka čast ljudima koji su to realizovali). Tu istu karticu koristim i da uđem u teretanu, koja se nalazi u okviru kampusa.

BlackBoard: moja osnovna strana

Postoji i poseban sajt gde studenti mogu da prate sve što ima veze sa njihovim predmetima i kursom. Zove se BlackBoard. I za njega se za logovanje koristi korisničko ime i šifra kao za mejl, a izgled je sličan kao mejl servisu - znači ništa fensi, ali sasvim upotrebljivo i dovoljno. Na BlackBoard-u dobijamo sva obaveštenja u vezi sa predmetima, slajdove sa predavanja, rasporede časova, spisak domaćih zadataka, seminarskih radova... njega koristimo i kada treba da pošaljemo domaći zadatak. Obično je rok za slanje neki datum u 10 uveče, ali su prethodne generacije već našle način da zaobiđu ovo ograničenje :) Pored obaveštenja o vezi sa predmetima, na ovaj sajt stižu i informacije o holovima (recimo o lažnim uzbunama za požar), kao i o predstojećim studentskim događajima (recimo žurkama).

BlackBoard: Zadaci iz kursa Operativni Sistemi

Još neke stvari nevezane za studente... većina učionica ima telefon, preko koga je moguće zvati besplatno u okviru univerziteta, ali se pre svega koristi u slučaju da nešto od opreme ne radi. Desilo nam se nekoliko puta da projektor neće da se uključi, predavač okrene telefon, i posle nekoliko minuta eto ti ga čikica u univerzitetskoj uniformi - došao da reguliše problem :) Skoro sve učionice imaju i projektore na plafonu, računar, tablu (naravno :) ), ali ne onu zelenu na kojoj se piše kredom, već je uvek u pitanju bela, sa flomasterima. U nekim učionicama postoji i posebna stalaža na zidu gde stoje papiri na kojima je moguće napisati zamerke u vezi sa učionicom. Negde postoje i televizori (i to neki stari po 15-20 godina) sa plejerima za kasete, koji smo mi koristili na časovima Grčkog. Kad rekoh grčki, mnogo mi je interesantno bilo kada smo na času učili slova tako što je profesorka otvorila sajt i puštala zvučne klipove. Kasnije smo učili reči jedne grčke pesme tako što nam je profesorka pustila tu pesmu na Youtube-u na sred časa!

Ovde upisati reklamacije

Bežični internet je dostupan u većini zgrada gde se drže predavanja, ali ne i svuda u kampusu. Za korišćenje Wi-fi-a takođe je potrebno ulogovati standardnim podacima koji se koriste i za sve ostalo.

Eto, ovo je mali deo onoga šta sam video i što otprilike znam kako funkcioniše... sledeći put o tamnoj strani Engleske...